Protekcija (komedija u pet činova)/60
XV
MINISTAR, SVETISLAV, DRAGINjA
MINISTAR: Ti si verovatno prisluškivala naš razgovor, pa ipak hoću da ti ovde, u prisustvu gospodinovom, kažem, šta smo postigli.
DRAGINjA (Postiđeno gdeda u zemlju).
MINISTAR: Učinio sam sve, što sam bio dužan i što sam mogao kao roditelj, kao što sam ti bio obećao, ali... (Slegne ramenima).
DRAGINjA (Svetislavu): Vi niste pristali?
SVETISLAV: Ni na šta što bi me pred mojom savešću i u vašim očima unizilo.
DRAGINjA (Pogledajući prekorno oca): A zar je moj otac tako što mogao i zahtevati?
MINISTAR: (Uzimajući je za ruku): Tvoj je otac, sine, zahtevao da vas oboje može podjednako voleti.
SVETISLAV (Upada): A da bi to moglo biti, uslov je da ja budem nevaljao i nečastan čovek.
DRAGINjA: Bože!
MINISTAR: Pa vi ste, čujte, počeli da me optužujege pred mojom ćerkom.
SVETISLAV: Ne to, ali vi morate dozvoliti da se pred gospođicom opravdam.
DRAGINjA: Oče, to znači vi niste bili popustljivi?
MINISTAR: Ja... ja ne znam šta je to u čemu bih ja imao da popustim.
SVETISLAV: Samo to, verujte, da se izmirite sa mogućnošću da i politički protivnici mogu biti lični prijatelji i međusobno se poštovati.
DRAGINjA (Mazno): Oče!
MINISTAR (Svetislavu): A vi... dabome... vi da ostanete uporno pri svome?
SVETISLAV: Ja ne vidim šta je to, šta bih ja mogao učiniti.
MINISTAR: Pa, eto... kad bi bar pristali da ne potpisujete list kao urednik... bar to!... Ostani i dalje tamo, piši, grdi me, ali bar nemoj ti da budeš urednik, eto toliko bar!
DRAGINjA: Svetislave!
SVETISLAV: Na to bih mogao samo zato pristati, što sam ja i inače privremeno primio redakciju kad je uhapšen dosadašnji urednik. Ali
i to tek onda kad budemo našli urednika...
DRAGINjA (Ocu): No, eto?
MINISTAR (Smejući se): A da me dotle grdiš pod potpisom?
SVETISLAV (Kao gore): Sad u toliko jače, da ne bi moji prijatelji rekli da sam prevrnuo kabanicu.
MINISTAR: Vrlo lepi izgledi za mene. Eto, eto, eto na šta sve roditelj mora da pristane za ljubav deteta.
DRAGINjA: Hvala, oče! (Ljubi mu ruku, a i Svetislav).
MINISTAR: Učinio sam i suviše za tvoju sreću. Odsad moja policija kad bude tražila da uhapsi ovoga opozicionara, ja ću joj reći: „Idite ministrovoj kući, tamo je!”
SVETISLAV: Ne samo to, oče, ako dopustite da vas tako nazovem, već ću ovde, u vašoj kući, i članke pisati!
MINISTAR: A, to nećeš! Hvala lepo! Idi u redakciju pa ih piši.
SVETISLAV: I tako ja imam dve roditeljske kuće, ali ni u jednoj ne smem da pišem. Ovde mi zabranjuju a u onoj drugoj me hapse....
MINISTAR I DRAGINjA: Hapse?
SVETISLAV: Da, ja sad pravo iz hapse idem. Moj otac, koji je dolazio k vama i molio vas za premeštaj u Beograd, saznao je da sam počeo jedan članak protiv vas i zaključao me da ne bi članak svršio, bar dok on ne dobije premeštaj...
MINISTAR: Dolazio k meni... tražio premeštaj?.... To će valjda biti onaj Kukić predsednik suda?
SVETISLAV: Da... i možete misliti kakav je sada paničan strah u kući, jer sam ja pobegao iz zatvora.
MINISTAR: No, mogu misliti!
SVETISLAV: U kući je sad čitav vašar Oni sanjaju o propasti koju ću im ja doneti svojim dolaskom k vama, oni su tamo sad očajni i ubiveni. I kad bih smeo da vas zamolim... bilo bi to vrlo zanimljivo iznenađenje
MINISTAR: Šta?
SVETISLAV: Kad bi mi učinili da pođemo zajedno odavde, da im objasnimo moju proševinu.
MINISTAR (Nećka se): Nije mi baš najzgodnije...
DRAGINjA I SVETISLAV (Skole ga): Da idemo, oče, da idemo!
MINISTAR: Eto, eto, sam sam sebi napravio da ostanem u manjini u svojoj rođenoj kući. (Svetislavu) Priznaćeš mi valjda koji put u zaslugu što se većini pokoravam.
SVETISLAV: Ja vam već priznajem to!
MINISTAR: E, onda hajdemo!
SVETISLAV I DRAGINjA (Ljube ga u ruku).
ZAVESA
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|