Prolog (iz drame „Tajne Sv. Ostrva”)
| Prolog Pisac: Janko Tufegdžić |
| iz drame „Tajne Sv. Ostrva” |
Stoje zidine od tesanog bigra —
spomeni davno prohujalih dana;
krvava i strašna tu se zbila igra,
nezabeležena u povest Balkana.
Obalom još se vide potkopine,
gde ćuti Prespa nefritski zelena;
dah vekova struji iz njene dubine.
Tu se utopila — kažu — carska žena.
Skitovi, hramovi, ornamenti, slike.
Grčki tipovi, ugodnici smerni.
O, kako su nekad kaluđeri verni —
molili sa dušom Slovenske mistike.
Ja osećam danas vrenje svoje krvi —
dok niz drum epirski sav zanesen, bludim
i misao jedna srce krši, mrvi:
To tajnu Ahila otkriti ja žudim...
Izvor[uredi]
1928. Život i Rad. Godina 1, knj. 1, sveska 4, str. 301.
|