Пролог (из драме „Тајне Св. Острва”)
| Пролог Писац: Јанко Туфегџић |
| из драме „Тајне Св. Острва” |
Стоје зидине од тесаног бигра —
спомени давно прохујалих дана;
крвава и страшна ту се збила игра,
незабележена у повест Балкана.
Обалом још се виде поткопине,
где ћути Преспа нефритски зелена;
дах векова струји из њене дубине.
Ту се утопила — кажу — царска жена.
Скитови, храмови, орнаменти, слике.
Грчки типови, угодници смерни.
О, како су некад калуђери верни —
молили са душом Словенске мистике.
Ја осећам данас врење своје крви —
док низ друм епирски сав занесен, блудим
и мисао једна срце крши, мрви:
То тајну Ахила открити ја жудим...
Извор
[уреди]1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 4, стр. 301.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јанко Туфегџић, умро 1944, пре 80 година.
|