Proleće vida devojku
| Proleće vida devojku Pisac: Jovan Grčić Milenko |
I
Ustani, ’rano, ustani,
Danak se zlatom razlio!
U gori ptice pevaju,
A poljem sase cvetaju,
Sve im je srcu na volju,
Još tebe samo čekaju!
Ustani, snago, ustani!...
»Digni me, majko, digni me!
Što jesen jezom obori,
A zima bolom oslabi,
Lako se samo ne diže!
Digni me, majko, digni me,
Mekanom rukom digni me!«
II
Proleće zdravljem da’nulo,
Izvelo brata rođenog:
Oh, eto jutro svanulo!
Proleće zdravljem da’nulo,
Izvelo sina jedinog:
Oh, eto sunce planulo!
Pa kako divno iskoči!
Pa kako krasno trepeće!
K‘o sejka mila zorica
Kad zlatnu kosu raspleće!...
Njima se ptice raduju,
Njima se ptice ponose,
Pa pevkom svojom veselom
Po gori sreću raznose.
To gora cveću šapnula,
A cveće rosi od oka,
Rosa se brzo otište
U hitre vale potoka,
A potok žurno poteče
Da kaže selu veselu,
Da kaže devi bolesnoj:
Ustani, selo veselo!
Ustani, devo bolesna!
Divota živnu u polju:
Proleće zdravljem da’nulo,
Izvelo brata rođenog:
Oh, eno jutro svanulo!
Izvelo sina jedinog:
Oh, eno sunce planulo!
Pa kako divno iskoči!
Pa kako krasno trepeće!
K’o sejka mila zorica
Kad zlatnu kosu raspleće!...
O, brže, selo veselo,
O, brže devo bolesna:
O, brže pravo u polje!...
III
»Ljubice, moje sestrice!
Sa plavim okom smirenim,
Sa čistom dušom mirisnom,
Ala vas volim od srca!
Ljubice, moje sestrice!«...
— Naberi, dušo, naberi!
Naberi dosta, podosta:
Neka te dosta raduju!
Naberi, slatka jagodo!...
»Oh, pogle, majko, pogledaj!
Oh, al’ je ova malena,
Jedva se vidi jedvice
Od mlada lišća zelena,
No, majko, samo pokušaj:
I ona većem miriše!!
Miris me njezin uzorit
Na zdravlje moje podseća,
Na skupu negu matere,
Il’ dobro srce proleća...
Pokušaj, majko pokušaj!...«
IV
»Pričekaj, majko, pričekaj
Da malo samo prisednem;
Čisto mi lakše u srcu
Kad zdravu dolju poglednem.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
»Oh, ala ptice pevaju!
Oh, ala slavuj izvodi!
Oh, al’ mi vetrić, umiljat
Na čelo sanke navodi!
Podmeti ruku mekanu,
Podmeti, majko milena;
Oči bi malko odmora...«
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
V
Kleca l’ ti, snago, koleno,
Drhće l’ ti ruka i sade?
»Bogu sam hvalu šapnula,
Slabosti, majko, nestade!«
— Prija l’ ti voda u polju,
Oh, bistra voda, ledena?
»K’o zdravlje srcu klonulom,
Il’ tvoja rečca ledena.«
— Gledaš li okom svetlije
Po širnom polju bez kraja?
»Sve sija, majko, preda mnom,
K’o dična slika iz raja.«
VI
Proleće zdravljem da’nulo,
Izvelo brata rođenog:
Ponosno jutro svanulo!
Izvelo sina jedinog:
Veselo sunce planulo!
Pa kako divno iskoči!
Pa kako krasno trepeće!
K’o sejka mila zorica
Kad zlatnu kosu raspleće!...
To gledi s brda zelena
Devojka mlada rumena,
Pa kliče srećno, glasito:
»Da Bog da, jutro ponosno,
U sreći svakom svanulo!
Da Bog da sunce sjajano
U sreći svakom planulo!
A tebi, rode milosni,
A tebi, hvala, proleće!
Dok srce život oseća,
Sve donde tebe voleće!...«
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 181-185
|