Proleteri, budite u pripravnosti!

PROLETERI, BUDITE U PRIPRAVNOSTI! Pisac: Dimitrije Tucović

Povodom prvog maja 1906. godine.

Sa ovom lozinkom je proletarijat proveo svoj praznik rada, Prvi maj, prošle godine, sa ovom lozinkom će ga provesti još više ove godine. Slični istorijski momenti nameću slične lozinke. Pozdrav ruskoj revoluciji i protest protiv rusko-japanskog rata — lanjskog Prvog maja; čestitanje ruskim revolucionarima i protest protiv odvratne kapitalističke diplomatske igre koja preti da navuče na Evropu jedan nov rat, još strašniji od rusko-japanskog — ovogodišnjeg Prvog maja.

Ali u pogledu rata ima i razlike. Dokle evropski proletarijat, kome je otežano uticanje preko vlada svojih zemalja, nije mogao sprečiti rat između Rusije i Japana, dotle se pre objave rata između Nemačke i Francuske mora pomisliti na snagu socijalne demokratije u tim zemljama. — „Gospodo", uzviknuo je Bebel u nemačkom Rajhstagu 7. marta 1904, „vi nećete u buduće moći voditi nijedan pobedni rat bez nas. Ako pobedite, pobedićete sa nama a ne protiv nas. Bez naše pomoći više ne možete." Još pre imaju prava reći to francuski drugovi, koji su odmah oterali sa položaja ministra spoljnih poslova glavnog krivca marokanskog zapleta. Uopšte evropski proletarijat postaje najjači faktor ne samo u unutrašnjoj već i u spoljašnjoj politici, i međunarodni socijalistički biro, po predlogu Vajanovu, odlučio je: da se u slučaju rata izmeću Nemačke i Francuske proletarijat obeju zemalja ima sporazumeti o zajedničkim merama, koje će za osujećenje rata preduzeti.

Eto zato će se proletarijat Nemačke i Francuske, a sa njima i proletarijat celoga sveta, pozdraviti ovogodišnjeg Prvog maja sa rečima: Proleteri, budite u pripravnosti! A zato će i demonstracija za uništenje rata i za rešavanje svih međunarodnih sporova putem izbornog suda, ta najviša tačka do koje se ikada uzdigao ideal jedne revolucionarne klase, biti ove godine ne platonska želja već ratnički protest protiv kapitalističke velesilske politike, ubojna truba proletarijata u odbranu svekolike kulture, druga propoved za spasenje sveta, koju će, za razliku od hrišćanstva, ostvariti oni milioni evropskog proletarijata što će se Prvoga maja okupiti oko crvenog znamenja međunarodne socijalne demokratije.

Nerazdvojno od ovoga i demonstracija protiv militarizma, za ukidanje stajaće vojske, kao prvi korak na tome putu uništenja rata i zbratimljenja sviju naroda u potpunoj slobodi, dobiće naročitu snagu. Borba proletarijata protiv militarizma, toga najgadnijeg stvorenja kapitalističkog društvenog poretka, znači odbranu celokupnog mirnog i kulturnog društvenog razvića, odbranu svih tekovina proletarijata — nužnu samoodbranu u opasnosti za život. Militarizam nije naš neprijatelj samo tada kad nas ubija u štrajkovima i revolucijama; on je u službi vladajućih klasa u miru, kad je moralna i fizička potpora reakcionarnih vlada i nenasitih eksploatatorskih kapitalista; on je u službi vladajućih klasa u ratu, kad ceo narod a poglavito radnička klasa plaća krvlju i novcem račune kapitalista i vlasnika zaraćenih naroda. I taj stub klasinske vladavine, kuga moderne kulture, živi od krvavog znoja radničke klase. Nenasiti Moloh proždire svake godine sume koje su porasle do basnoslovne veličine i rastu stalno dalje na štetu narodne prosvete, narodne privrede, zdravlja, morala, slobode — u prvom redu radnoga naroda ...

Srpski proletarijat nema tih pretenzija da svojom demonstracijom za održanje svetskog mira razbija crne, guste oblake, pune vatre, što se Evropi sa juga pomaljaju. Ali on će ovoga Prvog maja protestvovati, jače no ikada ranije, protiv neprekidnog tridesetogodišnjeg rata, koji stajaća vojska kod nas vodi protiv naroda i — zemlje. Taj protest neće biti stvar ni običaja ni „principa", nego zaveštanje proletarijata na borbu, borbu do kraja, protiv kužnog stanja oficirske razuzdanosti, koja gnjevom i odvratnošću ispunjava svakog poštenog čoveka.

Kada je ovu lepu zemlju pretvarao u pakao gladnih i žednih, militarizam je počeo živeti na račun onih što se još ni rodili nisu. I najgluplji seljak, koji misli da sve zlo dolazi od poreznika i policajaca, zna danas da je naš državni dug od 500 miliona večni spomen koji je Srbiji vojska dala. Otpata toga duga, koja samo ove godine iznosi 23,641.190 dinara, sa još toliko redovnog godišnjeg rashoda na vojsku — dakle, preko polovine naših državnih prihoda — to je naš pravi „vekovni neprijatelj", koji je ugušio naš ekonomski napredak, razorio državne finansije, kulturno i prosvetno unazadio ovaj inače predivlji narod i porezom doveo do skapavanja od gladi. A reakcionarne vlade su se, naravno, postarale da prikriju državne dahije zavođenjem nevidljive posredne poreze, koja najteže opterećuje niže društvene klase, tako da danas nema zemlje koja bi u nepravičnosti raspodele državnih tereta, bila ravna Srbiji.

Ali materijalne žrtve nisu ni jedino ni najveće zlo stajaće vojske. U malim i slabim državicama kao što je Srbija, vojska je svemoćna. U tridesetogodišnjoj vojni između narodnog pokreta za veće političke slobode i ličnog apsolutističkog režima stajaća vojska je odnosila pobedu u korist poslednjeg. Za sve to vreme opustošavanja zemlje, kraljevske i birokratske obesti, prekih sudova i vanrednih stanja, puškaranja naroda i krunisanja kopiladi ona je bila Damoklov mač nad glavama nepokornih. Ona je postojala u stvari ne radi odbrane zemlje nego radi odbrane režima u zemlji, i ukoliko je taj režim sticao više neprijatelja, utoliko je bezumnije punio kasarne vojnicima, proizvodio oficire i vaspitavao ih za svoju gadnu političku službu. Relativno prenagomilana stajaća vojska bila je oslonac kraljevske tiranije, tako da se u Srbiji nije smelo protiv volje kraljeva ništa učiniti. „Ustav se mogao danas dati a sutra uzeti" (ispovest jednoga konzervativca); skupštine po ćefu sastavljati i razgoniti; — jer su poslednji kraljevi Srbije bili vojnički kraljevi.

Sa starim vaspitanjem i „suverenskim" navikama vojska je ušla u eru posle 29. maja sa pojačanom žudnjom za političkim gospodarstvom. I najveća je nesreća za pravilan politički razvitak Srbije što su se nemoćne buržoaske stranke — dobivši izvesna ustavna prava na hartiji milošću militarizma — odrekle svoje političke samostalnosti i servilnom službom militarizmu, zbog koje naš drug Jordan još tamnuje u Požarevcu, očuvale stari režim u osnovi nedirnut. Naša je ustavnost prividna, a „prividna ustavnost, veli Lasal, nije uspeh naroda nego naprotiv uspeh apsolutizma i najuspešnije produženje njegova veka".

Eto zato srpskom proletarijatu organizovanom i okupljenom oko socijalne demokratije predstoji na prvom mestu borba sa militarizmom, u kome danas besne divlje strasti pravog bašibozuka. I zato je: “Proleteri, budite u pripravnosti!“ najlepši pozdrav, koji vam na dan smotre, na Prvi maj, šalje vaš drug iz kasarne.

Izvor: Proleteri, budite u pripravnosti!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dimitrije Tucović, umro 1914, pre 110 godina.