Prozborija mladi Bojko:
„Mori Jano, sestro Jano,
do s’g si mi sestra bila,
a od s’ga verno ljube!“
T'g se Jana ražalila, 5
pa proklela Bojka brata:
„Ćuti, Bojko, toj ne zbori,
toj ne zbori, ne govori:
ne li sam ti mila sestra?!
Ćuti, Bojko, onemeja, 10
onemeja, oslepeja!“
Istin’ Bojko onemeja,
onemeja, oslepeja.
Tri godine bolan bija,
na srce mu zmija lega, 15
a krz oči crvi laziv,
a krz uši muve dzučiv,
a do noge kamen stoji,
krz koske mu trava nikla!
Kad su prošle tri godine, 20
t’g je Bojko prozborija:
„Mori majke, mila majke
vikajte mi sestru Janu,
da mi dade česnu pročku,
ega bi mi duša iskočila!" 25
Vikale su sestru Janu.
T’g je došla sestra Jana:
„Što me vikaš, brate Bojko?“
T’g je Bojko prozborija,
i dušu je ispuštija, 30
Pevači i kazivači
Peva se u različnim prilikama. Kazivala Ljubica Dejković (70) iz Levosoja (Bujanovac) — 1973.
Reference
Izvor
Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 137.
Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 258-259.
Lirske narodne pesme i basme, (Iz rukopisnih zbirki Momčila Zlatanovića); „Raskovnik", proleće 1980., str. 28-29.
