Se što dobro, što li krasno svuda među ljudma,
Nežel’ žiti braći skupa s ljubve punim grudma!
Žiteiske skorbi taru b’jedna nama čuvstva,
Šta bi bilo, da nam nije iskrenoga družstva?
Prijateljstvo, iskrenosti blagorodno čado, 5
Stegnulo je nježnom svezom družestveno stado:
I drug drugu sve tegote nositi pomažu,
Med je sladak, zašto pčele ovako se slažu.
U počinku, u odmoru, pokoju, prazniku,
Gdi se srce naslaždava, i uho u liku, 10
Mladost, krjepost i ohota vosparuju volju,
I na zemlji človečeskog ugodija dolju.
Sad nas jedan ljupkom pjesnom, drugi igrom blaži,
Ovaj milim pljasanijem, ini vkusom draži:
Ov’da selskim ljepotama duh naš preizbiva, 15
On’da tiha razgovora sladost nas opiva.
