Prišt (blaga rana, poganac, zlog, nepomenik, bruka)
Od ove potkožne bolesti se baje crnim percem koje je otpalo od kokoške, strukom od metle, crnokorastim nožem i „blagom travom“ (61, s. 81); ili vretenom mašu iznad obolelog mesta, duvaju i govore (br. 212); ili bajalica dotakne levim lijakom (domali prst) najpre kamen, pa onda bolesno mesto i kaže basmu (br. 216); ili se uzme beli luk, žar, veliki ugas (trava), dalakljivica (trava od dalka), i glog, pa se sve to stuca na kamenu koji se ne pomera, i sa tim se maže prišt i izgovara basma (br. 208).
Ovo bajanje sreće se i u Bugarskoj (527, s. 138).
Nisu nanedeni primeri iz izvora: 338, s. 102; 377, br. 168, 319; 417, s. 28-29.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 398-399.