Пришт (блага рана, поганац, злог, непоменик, брука)
Од ове поткожне болести се баје црним перцем које је отпало од кокошке, струком од метле, црнокорастим ножем и „благом травом“ (61, с. 81); или вретеном машу изнад оболелог места, дувају и говоре (бр. 212); или бајалица дотакне левим лијаком (домали прст) најпре камен, па онда болесно место и каже басму (бр. 216); или се узме бели лук, жар, велики угас (трава), далакљивица (трава од далка), и глог, па се све то стуца на камену који се не помера, и са тим се маже пришт и изговара басма (бр. 208).
Ово бајање среће се и у Бугарској (527, с. 138).
Нису нанедени примери из извора: 338, с. 102; 377, бр. 168, 319; 417, с. 28-29.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 398-399.