Priča (Momčilo Nastasijević)
| Priča Pisac: Momčilo Nastasijević |
1
Jesen po našem vrtu
smetove lišća snela,
te raskošna ti kosa,
i nabori odela,
dah veju pomrla bilja.
A u nama pevaju milja;
radosni, ruku pod ruku,
gazimo po zlatu.
2
Veštica zima
na našem nastani se bregu,
skameni goru i vodu,
i tici krila.
Te sura poljem
luta zver.
i gavran sam
crni se po snegu.
3
Mi horno,
ruku pod ruku;
na srcu toplo,
škripi pod nogama sneg, -
zemljom nam zastrta svila.
4
Pa proleće nad nama
plavetna raširi krila;
sa tajne spade skrama,
snom buknu u biljku klica,
i zaromori gora,
i zapeva tica.
5
Mi tiho,
ruku pod ruku,
rumen dok leta
izbija na plod
i zrele livade zriču.
6
Jeseni svi zlata,
beline zima,
plavetnila proleti,
rȕmēni leta,
čudnu pričamo priču.
Izvor[uredi]
- Gavrilović Zoran, Antologija srpskog ljubavnog pesništva, „Rad“ Beograd, 1967, str 235-236
|