Priča
Cela ti si priča o ženi što večno
Traži nova sunca i bolove nove,
Da joj zare ili muče telo mlečno,
Da snujući javu ostvaruju snove.
Sfinge svih Edipa u tebi su skupa,
Krv svih slavnih žena u nedrima sniva;
Žudna su ti usta kao zlatna kupa
Gde sa sokom smrti sok se sreće sliva.
Tvoj poljubac modre zavese rasklapa:
Vidim kip mramorni za kipom se niže
I vekova čar se sav u tebi stapa
I krajnja se doba tihim šumom bliže;
I duše cvetova dah mirisni prospu
I kradom zatrepte predznaci gorčina
Zvezdama purpurnim udovi se ospu
I zazvoni svečan psalam: »Iz dubina.«
Tada se gube tela, a boje se stiču;
Ja tad tvoga sjaja ogledalo značim
Što skuplja sve seni što se nama miču
I čar svih vremena u sebe uvlačim.
Kroz tebe vekovi vekovima kriču.
(Bez datuma)
