PRIČA
U noći tako kad nikoga nema,
I kada ljude, zajedno sa zlobom,
Zaborav uzme, misao se sprema,
Da priđe tebi i govori s tobom.
K'o duga nebom posle mnoge kiše,
I moja nada pojavi se tada
Nad ljubavlju mi, i lagano briše
Duboki očaj i tragove jada.
I tvoja slika, kao zvezda sreće,
Prilazi meni: i ja vidim tebe
Daleko, svuda; i znajući gde će
Toliki život, ja zavolim sebe.
Dugo ti pričam, zanesen, u žaru,
Budućnost našu što se drsko krije,
I onu pesmu o srećnome paru
U zemlji, kuda nikad tame nije,
Gde ljubav vlada, gde stanuju žudi.
I sve što dragan svojoj dragoj taji,
Dugo ti pričam, dok zadrhte grudi,
Dok snovi minu, priđu uzdisaji.
