Pribislav i Božana/2

ČIN PRVI

POJAVA II

POJAVA II

— Milunka, Vita, Borka i ostale brodarice nose se na talasima k skupljaju oko carice.

CARICA:
Sestrice dobro došle!
BRODARICE:
Bolje te našle Sejo!
CARICA:
Odakle dolazite?
MILUNKA:
S obala onih ravnih, što no ih magla skriva
Carice sinjeg mora, ovaj ti biser nosim:
Onamo Nemci žive, oštreći paklene strele
I kao pobednici, krvavu dobit dele.
(Kiti caricu biserom)
CARICA:
A ti, šta vide Vito?
VITA:
Sred polja i dolina
Zgaženo leži žito, a rosno cveće vene!
I gde je veseli kosač uz pesmu kosio klasje,
Sad pokošene leže krvave ljudske glave;
I strele kao oblak, skrivaju sunce jarko;
A nad glavama njudskim, roneći suze vrele,
Boginja ljupkog mira za svojom dečicom tuži,
Dok nad njom veštica strašna sa bojnim besom leće.
I sa tih užasnih polja, carice naša svetla,
Nosim ti poklon ovaj: zlaćena burma to je,
Skidoh je sa junaka, koga su obranili.
(Nadeva carica na prst prsten)
CARICA:
A ti, o lepa Borka! Zašto si setna tako?
Što kriješ pogled lepi i stidno vale brojiš?
Zašto si bujne kose niza se razasula
Te kriju bela pleća? Zar nemaš za seju dara?
BORKA:
Carice, sestro mila, pod morem junak leži,
Pesmama ja sam njega sa gora domamila;
Već treća nojca prođe kako ga iza sna budim;
Al one usne rujne ko mramor ledeni ćute!
Uzaman što mu kose, niz pleća junačka pletem,
On ćuti, samo ćuti; milost je mala moja,
Iza sna da ga budim! Ah, on je srdit na me!
Ovim mu vencem htedoh okitit rusu glavu,
Kako je divap!
(Kiti caricu vencem od bilja i školjki.)
CARICA (milujući je):
Sestrice moja draga, ti voleš njega?
BORKA:
Ja ne znam šta to kažeš.
CARICA:
Bogovi, neka su s tobom, al zaman junaka zoveš,
Vitez se neće više iza sna probuditi.
BORKA:
Al ipak on će večno u našem dvoru biti!
Na mojoj ruci neka sankom se slatkim sladi.
Najlepše pesme moje njemu ću pevati samo!
VITA:
Čujete'l sestre mile, sa mora pesma se hori?
MILUNKA:
Ono je neka šajka?
CARICA:
Kuda se uputila?
MILUNKA:
Na naše dolazi kolo.
CARICA:
Hitajte sestrice moje!
Sa vašom pesmom lepom viteza pmamite!
A ja ću dotle buru poslati sa vetrima besnim,
Da vitezove drske u kolo bace naše!
BRODARICE (pevaju):
Na što zvezde tiho sjaju?
Milija je tamna noć;
Talasi se ljuljuškaju
Pesma hori po svu noć!
Oj talasi, oj talasi,
Nosite nas šajci toj;
Ljubavi su kratki časi,
Xodi nama dragi, hoj!
(U tome pevanju sve dalje i dalje izmiču dok ih sa svim nestane. A zato vreme tamni oblaci pokrivaju nebo; vihor i hoduja uzbunjuju more; a grmljavina, koja se iz početka na daleka čuje sada jako grmi. Kroz ovu hukučuje se iz daleka muški hor.)
HOR:
Majko mila domovino
Gde su tvoje krasne gore?
Noć, je mračna, nigde zraka,
O stišaj se burno more!
Prehodnico, zvezdo jasna.
Sijni, sijni kroza tminu,
Da vidimo cvetne dolje,
Majku, milu, domovinu!
(Holuja jednako besni. Dragoš naoružan nožem i kratkom sikirom i Božana dolaze.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.