Prehvala/42
< Прехвала
| ←Peti prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić ŠESTI PRIZOR |
Sedmi prizor→ |
ŠESTI PRIZOR
PREHVALA (sama):
Mora biti bolje! Istina je!
U svetu se sve mena. Ko živi,
Dočekaće posle kiše sunce,
Po zlu dobro... Ta imamo Boga!
Imamo ga... ali jeda li se
Bavi s ljudma i njinom sudbinom?
(Uzdahne.)
Tomislave! ti tamo ostade
U čeljusti lava razdražena...
Ne imaše časa izneti ga...
(Odmahne rukom.)
Niko svojoj sudbi ne uteče.
(Zamisli se.)
Baš sam skoro sasvim malaksala.
Zemlja k sebi telo mi privlači,
A glava mi jedva uprav’ stoji.
Moraću se malo nasloniti.
(Nasloni se i zaspi.)
|