Прехвала/42

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Прехвала
Писац: Јован Суботић
ШЕСТИ ПРИЗОР



ШЕСТИ ПРИЗОР


ПРЕХВАЛА (сама):
Мора бити боље! Истина је!
У свету се све мена. Ко живи,
Дочекаће после кише сунце,
По злу добро... Та имамо Бога!
Имамо га... али једа ли се
Бави с људма и њином судбином?
(Уздахне.)
Томиславе! ти тамо остаде
У чељусти лава раздражена...
Не имаше часа изнети га...
(Одмахне руком.)
Нико својој судби не утече.
(Замисли се.)
Баш сам скоро сасвим малаксала.
Земља к себи тело ми привлачи,
А глава ми једва управ’ стоји.
Мораћу се мало наслонити.
(Наслони се и заспи.)


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 134 године.