Prehvala/37
| ←Četrnajsti prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić PRVI PRIZOR |
Drugi prizor→ |
ČETVRTI ČIN
PRVI PRIZOR
Noć; vika. Grci napadaju na grad županov, njegovi se ljudi brane.
Prehvala i Milena stoje, za tim Župan koji naglo uđe.
PREHVALA:
Šta je, otče, kako stoje stvari.
ŽUPAN:
Zlo je kćeri! Velika im pomoć
Stiže. Sa svih strana jurišaju.
Ono malo ljudi, što imamo,
Što ranjeno a što umoreno
Nemož’ dosta da ih otiskuje.
Nećemo se zadugo držati.
Nego kup'te što bolje imate,
Pa ćemo se ako nužda dođe
Tajnim putem iz grada izvući.
PREHVALA:
A kako ]e Tomislovu?
ŽUPAN:
Bolje
Nego meni: on za ništa nezna!
PREHVALA:
Šta za Boga, da nije promin’o?
ŽUPAN:
Nije umro već za sebe nezna.
Od rane je dobio vrućicu.
Što ću s' njime? da ga tu ostavim,
Glavu će mu Grci odkinuti...
PRVHVALA:
Ne smemo ga otče ostaviti.
ŽUPAN:
Ako li ga sa sobom uzmemo,
Na putu će nama izdanuti.
PREHVALA:
Vi idite, ja ovde ostajem...
ŽUPAN:
Ti da ovde u gradu ostaneš!
To bit’ nesme, to biti ne može!
Bolje ti je od mepe poginut’
Neg dočekat’ u uzetom gradu
Razuzdane grčke čoporove.
|