Preudaja lepe Jele

Sinoć majka oženila Vuju,
A od jutros tri knjige stigoše:
Jedna knjiga da krsti prvenče,
Druga knjiga da venča mladence,
Treća knjiga od cara na vojsku.
Pita Vuja ostarelu majku:
„Oj boga ti, ostarela majko,
Je li preča božja ili carska?“
Al” govori ostarela majka:
„Preča, sine, božja nego carska.
Idi, sine, pa krsti prvenče,
Pa se vrati, te venčaj mladence,
Pa se spremaj na carevu vojsku.“
Ode Vuja, te krsti prvenče,
Pa se vrati, te venča mladence.
Pio vino za nedelju dana,
Pa se sprema na carevu vojsku,
Vije mu se oko konja ljuba
Kao svila oko nova smilja:
„Ao Vujo, dragi gospodaru,
Ti se spremaš na carevu vojsku,
Kako ću ti ugoveti majci?“
„Lako ćeš mi ugoveti majci:
Dockan leži a rano ustaji,
A kad pođeš u mek dušek, Jelo,
Brata Gruju povedi za ruku,
Da te moja ne okrivi majka.
I čekaj me za deset godina,
Ako li ti desete ne dođem,
Udaji se, ne čekaj me, Jelo.“
Kad je prošlo tri godine dana,
Dolaze joj dve sestre rođene:
„Naša sejo, udovice Jelo,
Sejo Jelo, što se ne udaješ,
Kad se tebi lepa sreća javi,
Iz Podgorja Grčiću Manojlo?
Vujo j’ dete mlado, nerazumno,
Što je mlado, to je odveć ludo,
Čim je ot’šo, tim je poginuo.“
Jela ćuti, ništa ne govori.
Kad je prošlo tri godine dana,
Dolaze joj dva brata rođena:
„Naša sejo, udovice Jelo,
Sejo Jelo, što se ne udaješ,
Kad se tebi lepa sreća javlja,
Iz Podgorja Grčiću Manojlo?“
Jela ćuti, ništa ne govori.
Kad je prošlo tri godine dana,
Dolazi joj njen roditelj stari:
„Čedo moje, udovice Jelo,
Čedo Jelo, što se ne udaješ,
Kad se tebi lepa sreća javlja,
Iz Podgorja Grčiću Manojlo?“
Udaje se udovica Jela.
Uranila Jela, lepa Jela.
P’ ona čisti ispred dvora bela,
Al’ se sinja magla podignula,
I iz magle čudan junak dođe.
Ona misli, da je od svatova,
Poznade mu burmu na desnici,
P’ ona ode ostareloj majci:
„Svekrvice, moga Vuje majko,
Jarko nas je obasjalo sunce
Prije zore i pre bela danka.“
Al’ govori ostarela majka:
„Kurvo, kučko, a ne snaho moja,
Jeste tebe, ali nije mene.“
Kad su došli kićeni svatovi
I božiji zakon savršili,
I htedoše kući da polaze,
Al’ govori delija neznana:
„Je l’ sloboda, kum’ i stari svate,
Je l’ sloboda ovde popevati?“–
„Jest sloboda, delijo neznana.“
Al’ popeva delija neznana:
„Gnjizdo vila tica lastavica,
Gnjizdo vila za devet godina,
Kad nastala godina deseta,
Hoće tica da razvije gnjizdo,
Zaleti se siv-zelen-sokole,
Ne daje joj razmetuti gnjizdo.“

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 11-13.