Pred kraj leta
| Pred kraj leta Pisac: Svetislav Stefanović |
Pred kraj leta kad je grožđe na vrhuncu,
I mirisom guši osušena trava,
I suncokret mrtav od ljubavi k suncu —
Sprženo mu srce, smrtno žuta glava —
U večeri mlake, pune mesečine,
Kad zabruji pesma silnih zrkavaca
Neviđenih, skritih pod velom magline,
Ja volim tu pesmu bezbrojnih srdaca.
Njen smisô mi biva jasan čisto oku:
I dok stojeć usred zrelog vinograda
Iz napuklog grožđa struji miris vina,
Razumem tu pesmu neželjnu visina,
Suvu kao zemlja ta po kojoj pada,
I kô život zdravu, nisku i široku.
Izvor
[uredi]- Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 180.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Svetislav Stefanović, umro 1944, pre 80 godina.
|