Predrago je preskupo
0001 Piju vino trideset serdarah
0002 iz krajine krvavih Kotarah
0003 na dvorove Janković-Stojana.
0004 o svačemu zborili serdari,
0005 pa Stojanu tako besjedili:
0006 "Siv sokole, Janković serdare!
0007 Od ka’ si se serdar učinio,
0008 u Kotare nastanuo glavom,
0009 krajinu si rahat učinio
0010 te ni Turci ne siječu glave,
0011 niti vode roblje iz Krajine;
0012 vrsnici se tovji poženiše,
0013 a vrsnice tvoje poudaše,
0014 ti se, brate, oženiti nešće,
0015 ideš, brate, na putove strašne,
0016 strah je naske hoćeš poginuti
0017 pa iskopat junačko koljeno,
0018 na dvor nejmaš nikoga mlađega,
0019 niti hoće roba ni robinje,
0020 a tvoja je ostarala majka,
0021 ne može ti opahati dvore,
0022 a to l’ drugi hizmet učiniti,
0023 to je žao svoj našoj krajini.
0024 Imaš tvoje trideset serdarah
0025 i šezdeset gorskih arambašah,
0026 i četiri lahka barjaktara,
0027 i ostalu sve srpsku gospodu,
0028 svi dogovor jesmo učinili,
0029 u svakoga ima po đevojka,
0030 u kog jedna, u koga i dvije,
0031 u kog seka, u kog mila šćerka,
0032 na poklon ti koja ti je drago,
0033 te junačko održi koljeno."
0034 To Stojanu vrlo mučno bilo,
0035 od muke se junak zastidio,
0036 stidna ga je voda popanula,
0037 pa gospodi tijo progovara:
0038 "Fala vama, mila braćo moja!
0039 Fala srpskoj ostaloj krajini,
0040 koji ste se za me pobrižili,
0041 a ja bih se divno oženio,
0042 no sam čuo Hajkunu đevojku
0043 u krvavu Liku na krajinu,
0044 sestru milu silna Mustaj-bega,
0045 da je take nije nastajalo,
0046 ni u goru prebijele vile;
0047 prosi mu je sva turska gospoda,
0048 prvo prose paše i veziri,
0049 pa je prose bezi i spahije,
0050 a beže je neda nijednome,
0051 no je drugi kafez načinio,
0052 ka’ u Stambol što je u sultana,
0053 u kafez je Hajku zatvorio,
0054 da joj nitko ne sagleda lice
0055 i sunašce ne priplane jarko,
0056 a i rosa ne skvsi ga ljetnja,
0057 no đulsijom da ga okropiva.
0058 To se čudo na daleko čulo,
0059 na četiri strane od svijeta,
0060 i sam care za Hajkunu čuo,
0061 kako zbori sva turska krajina
0062 da je ljepše na svijetu nije,
0063 za cara bi sultanija bila
0064 bi mu dovlet čestit učinila.
0065 Car je zlatan ferman opravio,
0066 u krajinu ličkom Mustajbegu:
0067 "Vjerna slugo, Ličić Mustaj-bego!
0068 Pokloni mi Hajkunu đevojku,
0069 išti, slugo, što je tebe drago!"
0070 Bego kupi svu tursku gospodu,
0071 pred gospodu ferman proučio,
0072 pa je mudro Turke zapitao:
0073 "Šta ću caru iskat za Hajkunu?"
0074 A njega su Turci sjetovali
0075 da on ište na Bosnu vezirstvo
0076 i u cara izvadi fermane
0077 pa podigne od Stambola vojsku,
0078 pa pohara svu našu krajinu,
0079 Dalmaciju do sinjega mora,
0080 Slavoniju i svu Ungariju.
0081 Hoću, Stojan, uzeti Turkinju,
0082 istu sestru ličkog Mustaj-bega,
0083 oli moju izgubiti glavu!"
0084 To izreče, a skoči na noge
0085 te istrča na bijelu kulu,
0086 on otvara sahtijan sepete,
0087 pak se svlači te se preoblači:
0088 po tijelu burundžuk košulju,
0089 svrh košulje čelik-pancijera,
0090 na pancijer rumenu dolamu,
0091 zlatna puca s obadvije strane,
0092 na pucama čudasti mosjaži,
0093 svrh dolame sve o’ zlata toke
0094 napunjene svijetla kamena,
0095 kolik’ sjaju prsi u junaka,
0096 mučno ga je okom pogledati,
0097 ka i ljetno u prozorje sunce,
0098 još opasa mukadem pojasa,
0099 a zađede dvije puške male,
0100 među njima ljutoga handžara,
0101 pa pripasa sablju okovanu
0102 koju mu je dužde poklonio
0103 kad je Stojan serdar postanuo
0104 da krajinu brani od Turaka;
0105 ne uztače kalpak i čelenke,
0106 smetate mu gorom i planinom,
0107 no hajdučku kapu nataknuo.
0108 Ode spremat što je za hajduka:
0109 obramnicu na pleći junačke,
0110 u nju turi ljeba bijeloga,
0111 i ramena od pretila brava,
0112 dva mješčeta piva veseloga,
0113 jedan vina, a drugi rakije,
0114 oku soli da je u nevolji,
0115 pa priteže hajdučke opanke,
0116 a dofati sjajna džeferdana
0117 koji prima litru palijera
0118 i dvanaes’ od olova zrnah,
0119 svako zrno od dvadeset dramah,
0120 a najgornje zrno od čelika
0121 koje lomi ljute pancijere;
0122 hajdučkom se strukom prigrnuo,
0123 pa otide svojoj staroj majci,
0124 bijelu joj poljubio ruku:
0125 "Zbogom ostaj, moja mila majko!"
0126 No Stojanu majka govoraše:
0127 "Đe ćeš sine, moj očinji vide?"
0128 "Hoću, majko, visokoj planini,
0129 da uhodim straže i stražare,
0130 da mi Turci zijan ne učine."
0131 Pisnu majka kako zmija ljuta:
0132 "Ta priprava nije za stražare,
0133 no ti hoćeš u tursku krajinu
0134 i ostavi samohranu majku."
0135 Al’ to Stojan niša ne slušaše,
0136 no on pođe prek’ bijela dvora
0137 đe sjeđahu trideset serdarah,
0138 serdarima Stojan besjedio:
0139 "Braćo moja, zbogom ostanite!
0140 Amanet vi stara majka moja
0141 dokle dođem iz turske krajine!"
0142 To im reče, uz planinu pođe,
0143 za njim trče trideset serdarah,
0144 pa Stojana kume i bratime.
0145 "Stan’ za boga, Janković-serdare!
0146 Sam ne idi u tursku krajinu,
0147 sama će te izgubiti Turci,
0148 no krajinu svu da sakupimo,
0149 da udrimo na krvavu Liku,
0150 da otmemo Hajkunu đevojku,
0151 ali s tobom svi da poginemo;
0152 mi volimo s tobom poginuti,
0153 no bez tebe ostat u krajini."
0154 Al’ ne sluša Janković-serdare,
0155 on otrča junak uz planinu,
0156 ne bi njega puška dostignula,
0157 a kamoli na noge serdari.
0158 To viđelo trideset serdarah
0159 đe Stojana vratit ne mogoše,
0160 skupiše se na Stojana dvore,
0161 međuse su oni govorili:
0162 "Kad Stojana vratit ne mogosmo,
0163 da kupimo svu našu krajinu,
0164 da idemo na krvavu Liku,
0165 da budemo u pomoć Stojanu,
0166 ali š njime svi da poginemo."
0167 Brže sitnu knjgu napisali
0168 staru Klancu, sivome sokolu,
0169 sve mu kažu kuda Stojan pođe,
0170 još serdari starca upituju:
0171 "Hoćemo li kupiti krajine
0172 nebi li mu od nevolje bili?"
0173 A kad Klancu sitna knjiga dođe,
0174 koliko se starac naljutio,
0175 iz oči mu krvca pokapala,
0176 udari se rukom po koljenu:
0177 "Avaj meni do boga samoga!"
0178 Na koga se jesam pouzdao,
0179 da ostavim svu našu krajinu,
0180 taj mi hoće danas poginuti
0181 i krajina pod Turke zapasti!"
0182 Pa je brže knjigu otpisao:
0183 "O serdari, žalosne vam majke!
0184 Žalosne vam majke i ljubce,
0185 ljto pustiste samoga Stojana?
0186 A tako mi svašta na svijetu,
0187 ako mene Janković pogine,
0188 svijeh ću ve tridest izgubiti,
0189 nego brže kupite krajine!"
0190 I star Klanac poskoči na noge,
0191 sam upali tope aberdare,
0192 gromski tutanj ode niz Kotare,
0193 svatko pozna Klančeve topove,
0194 vide da je čudo iznenada
0195 jer je Klanac bio prestario,
0196 od krajine rati ostavio
0197 na sokola Janković-serdara
0198 a sad puču Klančeve lubarde,
0199 a ne puču Janković-Stojana,
0200 Stojana su Turci ufatili,
0201 ufatili ali pogubili
0202 Svatko Klancu trči na topove,
0203 ali Klanca doma ne nahode,
0204 no razvio orlaša krstata,
0205 pripasao svijetlo oruže,
0206 pojahao suru bedeviju,
0207 odhitao Stojanovu dvoru,
0208 za njim ide ostala krajina.
0209 Za to Stojan ništa nečujaše,
0210 hitro preš’o u ličku krajinu,
0211 od Kotara do vode studenca,
0212 što se voda Nesretnica zvaše,
0213 kogođ pio nesretan je bio,
0214 dobar junak na konju dobrome
0215 ne bi doš’o za tridest sahatah,
0216 Stojan dođe za sedam sahatah.
0217 Kod vode je vitez počinuo,
0218 skide s plećah torbu obramnicu,
0219 piva pije, b’jela ljeba ije,
0220 a prismače mesa pečenoga,
0221 no Stojan se tvrdo ugrijao,
0222 pivom žeđu utulit ne može,
0223 do napi se vode Nesretnice,
0224 ko j’ gođ pio, zlosretan je bio,
0225 pak s’ odmače pod jelu zelenu,
0226 pod jelu ga sanak prevario,
0227 Đe je sreća, tu je i nesreća,
0228 te se turska četa podignula,
0229 od krvave Like na krajinu,
0230 mala četa šezdeset Turakah
0231 i pred četom silan Mustaj-beže,
0232 dođe četa na vodu studenu,
0233 kod vode je trudna počinula,
0234 ljeba iju, ladne vode piju,
0235 pa kad su se odmorili Turci,
0236 reče družbi silan Mustaj-beže:
0237 "Čujte l’ mene, ljubezna družino!
0238 Ta se voda zove Nesretnica,
0239 kogođ pio, nesretan je bio,
0240 ja se bojim Janković-Stojana,
0241 desiće se š četom u krajinu,
0242 do’će Stojan na vodu studenu;
0243 a znate li, braćo moja Turci,
0244 evo ima petnaes’ godinah,
0245 ka se Stojan serdar učinio,
0246 svaku ni je četu izgubio;
0247 nije l’ majka rodila junaka
0248 da obide po gori zelenoj,
0249 je li đegođ traga od hajduka?"
0250 Sva družina u noge gledaju,
0251 te opute broje na opanke,
0252 do junaka Ibra barjaktara,
0253 on poskoči na noge lagahne,
0254 spodbi tanku pušku po srijedi,
0255 te otide od jele do jele,
0256 dokle nađe Janković-Stojana
0257 đe spavaše u debelu hladu;
0258 no Stojan se teško ugrijao,
0259 i na prsi toke raspučio,
0260 a kad njega Ture sagledalo,
0261 od straha ga ufati groznica,
0262 iz ruke mu puška ispanula,
0263 tu ostade u zelenu travu,
0264 on pobježe k vodi u družinu.
0265 Kad ga viđe silan Mustaj-beže,
0266 on mišljaše neko ga ćeraše,
0267 te poskoči na noge lagahne,
0268 za tanku se pušku prifatio,
0269 al’ za Ibrom ne vidi nikoga,
0270 još se Ibro ustavit ne smije,
0271 no promače niz goru zelenu,
0272 za ruku ga beže ufatio:
0273 "Be hajrola, Ibro bajraktare!
0274 Od šta si se tako prepanuo?
0275 Kamo tebi puška ubojnica?"
0276 Al’ je Ibro begu besjedio:
0277 "Viđoh zmaja pod jelu zelenu,
0278 na prsi mu crna ovca leži,
0279 a u zube vrano janje drži,
0280 po prsima sjaju mu se oči,
0281 ka zvijezde po nebu vedrome,
0282 prislonio uz jelu lubardu!"
0283 Tad mu reče silan Mustaj-beže:
0284 "Crni ti obraz, Ibro bajraktare!
0285 To je glavom Janković-Stojane,
0286 nije crna ovca na prsima,
0287 no je vlasat kaurin Stojane,
0288 nije vrano jagnje u zubima,
0289 no brkovi Janković-Stojana,
0290 to nijesu oči po prsima,
0291 no kamenje drago po tokama,
0292 niti mu je uz jelu lubarda,
0293 no dževerdan Janković-Stojana."
0294 Tad se Ture Ibro ustavio,
0295 a družini bego besjedio:
0296 "Ha na noge, braćo i družino!
0297 Ne bismo l’ ga kako ufatili,
0298 no svi tanke puške ostavite,
0299 jer mu puške naudit ne mogu,
0300 nit’ ga može sablja pogubiti,
0301 vazda nosi pancir gvožđe ljuto,
0302 tek ako je u družinu druga,
0303 da ukrade džeferdar Stojanu
0304 koji lomi ljute pancijere,
0305 ako njega svladat’ ne mognemo,
0306 da g’ njegovom puškom ubijemo."
0307 Evo jada i nevolje ljute,
0308 niko pušku dofatit ne smije,
0309 nego kurvić Ličić Mustaj-beže,
0310 on dofati pušku Stojanovu,
0311 u čelo je obrnu Stojanu,
0312 a svi Turci njega pritiskoše,
0313 i Stojanu ruke savezaše,
0314 al’ to Stojan niša ne čujaše,
0315 smrtni ga je sanak oborio.
0316 Kad to viđe Ličić Mustaj-bego,
0317 udari ga od puške grlićem:
0318 "Ustaj, kurvo, Janković-Stojane!
0319 Da te vodim u krvavu Liku,
0320 sve da platiš što si učinio!"
0321 Skoči Stojan k’o da se pomami,
0322 na noge im pobjeći hoćaše,
0323 ako su mu ruke savezane,
0324 no mu veli lički Mustaj-beže:
0325 "Nemoj bježat, Janković-Stojane!
0326 Tvoja mi je puška u rukama,
0327 hoću tebe osmrtiti njome!"
0328 Tad Stojana povedoše Turci
0329 preko Ličkog polja krvavog.
0330 Koliko se Ture posililo,
0331 đe ufati zmaja kaurskoga,
0332 ne skida mu ruho ni oružje
0333 da ga Turci vide pod oružjem.
0334 Na sred polja počinuli Turci,
0335 zapalili u lule duhana,
0336 sehir čine Janković-Stojana,
0337 pa govori Ličić Mustaj-bego:
0338 "Ah moj brate, Ibro barjaktare!
0339 Ajde pođi u krvavu Liku,
0340 na muštuluk u naše gospode,
0341 i u moje ostarale majke,
0342 zapalite Krnja i Zelenka,
0343 haber dajte u tursku krajinu
0344 da se skupi malo i veliko,
0345 svi da vide Janković-Stojana,
0346 mlozini je jade učinio,
0347 ostavio samohrane majke,
0348 udovice u rod povratio,
0349 bez zakletve sestre raskukao."
0350 Skoči Ibro na noge junačke,
0351 ode brže u krvavu Liku
0352 na dvorove Ličić Mustaj-bega,
0353 te zapali Krnja i Zelenka,
0354 haber puče niz tursku krajinu,
0355 okupi se malo i veliko,
0356 da sretaju Ličić Mustaj-bega,
0357 i da vide turskoga krvnika,
0358 i da bakšiš daju četnicima.
0359 Nose paše sablje okovane,
0360 alaj-bezi hate osedlane,
0361 a spahije crvene binjiše,
0362 a kadije ćurke postavljene,
0363 a delije zlatne perjanice,
0364 mlade kade, svilne boščaluke
0365 da gazije turske darivaju.
0366 U to stiže lički Mustaj-bego,
0367 Turci njemu šenluk učiniše,
0368 pade tama po polju široku:
0369 "Bumbareći, turska gazi-bašo!
0370 To je dova cara čestitoga,
0371 što smo šćeli to si učinio,
0372 sad ćeš lasno poharat krajinu,
0373 car će dati što ćeš poiskati."
0374 Uljegoše u turske sokake,
0375 od naroda proći ne mogahu,
0376 svatko hoće da vidi Stojana,
0377 stare kade, k’o i bule mlade,
0378 al’ rekoše hodže i kadije:
0379 "Da mi Vlaha lice pokrijemo!
0380 Neda ćitap i svetac Muhamed,
0381 bule vlaško da gledaju lice,
0382 ni lošijem a ne ovakome,
0383 što boljega nije nastajalo,
0384 ni delije Đerzelez-Alije,
0385 ni kaura Marka Kraljevića;
0386 bule će se hašik učiniti,
0387 pak će našem zijan biti dinu,
0388 našem dinu i našemu hrzu."
0389 Pa uzeše svilenu tulamu
0390 te pokriše Stojanovo lice,
0391 da ne lomi bule niz čardake;
0392 ma Stojanu dobra sreća bila,
0393 ugleda ga Hajkuna đevojka,
0394 proz njenoga srčali durbina,
0395 iz kafeza sa visoke kule,
0396 još na polje đe su počinuli,
0397 sve ga gleda, a suze proliva,
0398 sa sobom je mlada besjedila:
0399 "Fala bogu, fala jedinome!
0400 Lijep li je Janković-Stojane!
0401 Od kako sam jadna nastanula,
0402 ja nijesam takoga viđela.
0403 Voljela bi Janković-Stojana
0404 no u Stambol cara čestitoga!"
0405 Pa kad viđe Hajkuna đevojka
0406 da mu Turci tulamu vrgoše
0407 bači durbin niz bijelu kulu,
0408 u kafezu pade na dušeke.
0409 Oh da ti se nagledati, pobre,
0410 kako bulče po kafezu skače,
0411 žestoka je muka ufatila,
0412 učini se bez bolesti bona.
0413 Dovedoše Janković-Stojana
0414 pre’ tavnicu silna Mustaj-bega,
0415 skidoše mu ruho i oružje,
0416 uvedoše g’ studenoj tavnici,
0417 a to nije ledena tavnica,
0418 no nekakva jama bezdanica,
0419 tu na čekrk spuštiše Stojana,
0420 pa tavnici zaključaše vrata,
0421 ključe uze bego u džepove,
0422 pa doziva Ćelaliju slugu:
0423 "Hadje, slugo, k ostaraloj majci,
0424 donesi mi heđbeta dukatah!"
0425 Ode sluga k ostaraloj majci,
0426 donese mu hegbeta dukatah,
0427 dade bego na šezdeset drugah
0428 po šezdeset žutijeh dukatah;
0429 on ođelo uze Stojanovo,
0430 još govori silan Mustaj-bego:
0431 Braćo Turci, sad me poslušajte!
0432 Svi hajdete dvoru bijelome,
0433 dokle noćca kara-akšam dođe,
0434 skupite se u kahvu veliku,
0435 ja ću doći na muštuluk k vama."
0436 Pa beg uze Ruho Stojanovo,
0437 Stojanovo ruho i oruže,
0438 pa otide u kafez Hajkuni,
0439 al’ Hajkuna leži na dušeku,
0440 nit’ se diže, niti progovara,
0441 a bego joj turski selam dava,
0442 jedva mu ga Hajka odgovara.
0443 Veli bego Hajkuni đevojci:
0444 "Bog mi s tobom, moja sestro mila.
0445 Što ne sretneš milog brata tvoga,
0446 da ga pitaš što je učinio,
0447 da ostaviš ruho Stojanovo,
0448 i da vidiš vlaške dževahire?"
0449 A Hajkuna bratu besjedila:
0450 "Prođi me se, brate Mustaj-beže"
0451 Ne vrijeđaj moje rane ljute,
0452 srdečna me bolest udarila,
0453 ja ne mogu s tobom govoriti,
0454 a kamoli na noge stajati,
0455 ali gledat vlaške dževaire,
0456 no ih turi na prozor od kule,
0457 pa mi sjedi na minder do mene,
0458 prifati mi na krioce glavu,
0459 ne bi li me muka uminula."
0460 Sjede beže do sestrice svoje,
0461 pa Hajkunu diže u naruče,
0462 a izvadi svilenu maramu,
0463 te utire Hajkunino lice,
0464 mrtva ju je voda popanula;
0465 tad se kadka malo razabrala,
0466 svoga brata grli i celiva,
0467 ka zmija se oko njeg’ uvija,
0468 ukrade mu o ’ tavnice ključe.
0469 U to dođe ostarala majka,
0470 nosi begu pivo i jedivo,
0471 za gosposku sovru zasjedoše,
0472 teški bega ćeif ufatio,
0473 te se napi vina crvenoga,
0474 pa govori majci i Hajkuni:
0475 "Hoću poći na zelenu londžu,
0476 kod gospode vijeć da činimo,
0477 za kurvića Stojan-Jankovića,
0478 kakvom ću ga mukom umoriti,
0479 no vi sjed’te te se veselite,
0480 ispijajte šerbet medovinu,
0481 a zatvorte od kapije vrata,
0482 i na kulu gvožđene mandale,
0483 e se Vlaha bojim kotarskijeh
0484 da mi kakov zijan ne učine."
0485 Hajka huknu pa je besjedila:
0486 "Kami, brate, da im je u zube!"
0487 Pa je za njim zatvorila vrata,
0488 a staroj se povrnula majci,
0489 prinosi joj šerbet medovinu,
0490 u nju sipa žeženu rakiju,
0491 dok je staru opojila majku,
0492 pa prostire dušek po dušeku,
0493 a na dušek ostaralu majku,
0494 na nju tura jorgan po jorganu,
0495 tako staru ušikala majku,
0496 pa zapali u fenjer svijeću,
0497 a natoči u kondijer vina,
0498 strča brže niz bijelu kulu
0499 te otvori o’ tavnice vrata,
0500 pa dovati kuke i čekrke,
0501 na čekrk mu spusti vino hladno.
0502 Začudi se Janković Stojane,
0503 tko mu dade u tavnicu vino,
0504 začudi se pa je nazdravio:
0505 "Zdrav da si mi tko mi dade vino,
0506 a dabogda te mu dobrom vratim!"
0507 Hajka vije kuke i čekrke,
0508 a Stojan se za kuke fatio,
0509 dok Stojana blizu primaknula,
0510 hrlo bulče pa mu besjedilo:
0511 "O Stojane, jadna tvoja majka!
0512 A rašta si ođe zapanuo?
0513 Sjutra hoćeš izgubiti glavu,
0514 a vidim te lica gosposkoga,
0515 milo mi je sevap učiniti,
0516 ako ćeš se poturčit Stojane,
0517 ja ću molit brata Mustaj-bega,
0518 te će tebe život pokloniti,
0519 i ja ću ti vjerna ljuba biti."
0520 Kuša bulče Janković-Stojana,
0521 je li junak, što l’ će govoriti.
0522 Naljuti se Janković-Stojane,
0523 glejnu Hajku mrko poprijeko,
0524 pa je Stojan njojzi govorio:
0525 "O Hajkuna, da te bog ubije!
0526 Ja sam s tebe ođe zapanuo,
0527 a sad hoćeš i da me poturčiš!
0528 A ne bi se, Hajka, poturčio,
0529 da bi turskim carem postanuo,
0530 no ja volim časno poginuti,
0531 neg’ sramotno živit na svijetu!"
0532 Taj mah reče Hajkuna đevojka:
0533 "O boga ti, Janković-Stojane!
0534 Bi li mene božu vjeru dao,
0535 i junačku riječ od poštenja,
0536 da te puštim noćas iz tavnice,
0537 i da s tobom bježim u Kotare,
0538 da ne budem tebe robinjica,
0539 no slobodna ljuba vjerenica?"
0540 Stojan Hajki božu vjeru dava,
0541 i junačku riječ od poštenja:
0542 "Hoćeš biti vjerna moja ljuba,
0543 taman da bi za to poginuo!"
0544 Tad se Hajka bliže primaknula,
0545 iz tavnice g’ ledne izvadila,
0546 uzeše se za bijele ruke,
0547 otidoše na visoku kulu,
0548 uze Stojan ruho i oruže,
0549 a kada se dovati oruža
0550 stade igrat po begovoj kuli,
0551 zanjiha se iz temelja kula,
0552 zapucaše džami i ćoškovi,
0553 a Hajka ga za ruku dofata:
0554 "Ne Stojane, dragi gospodare!
0555 Da ne čuje moja stara majka."
0556 Stojan sjede za sofru gosposku,
0557 vino pije, đakoniju ije,
0558 Hajka ode konj’ma u ahare,
0559 te opremi dva konja viteza,
0560 sebi đoga, a Stojanu dora,
0561 jer je bolji od dorata đogo;
0562 hrlo bulče, jad ga zadesio,
0563 da se ne bi Stojan prepanuo,
0564 i Hajkunu kako ostavio,
0565 pa uzima turske dževahire,
0566 habahiju Ličić Mustajbega
0567 koju mu je care opravio,
0568 kad je njemu Hajku zaiskao,
0569 ona valja carevoga grada,
0570 na se tura đuzel-odijelo
0571 koje joj je care opravio,
0572 i napuni heđbeta dukatah,
0573 pa ih tura na debela đoga;
0574 u to stasa Janković-Stojane,
0575 na dva dobra konja zasjedoše,
0576 pobjegoše poljem širokijem,
0577 dokle samnu polje prijeđoše,
0578 mašiše se visoke planine,
0579 no Hajkunu žeđa ufatila,
0580 pa Stojanu mlada govorila.
0581 "Ima l’ ođe đegođ vode ladne?"
0582 Stojan: "Ima voda Nesretnica,
0583 kogođ pio, nesretan je bio,
0584 na njom su me Turci ufatili."
0585 Hajka reče: "Ja nijesam žedna,
0586 bjež’, Stojane, za boga miloga,
0587 dok nijesu pristignuli Turci!"
0588 Planinu su brzo prebježali,
0589 navališe polju Kotarskome,
0590 veli Hajka Janković-Stojanu:
0591 "Šta se ono b’jeli u krajinu,
0592 al’ je snijeg, al’ bijele ovce?"
0593 Stojan veli Hajkuni Turkinji:
0594 "Nit’ je snijeg, ni bijele ovce,
0595 nego kule našijeg serdarah."
0596 Hajka njemu opet besjedila:
0597 "O Stojane, dragi gospodare!
0598 Koje j’ naša prebijela kula?"
0599 Stojan reče Hajkuni Turkinji:
0600 "Gledaj, Hajko, u vrh od Kotara"
0601 Što se vidi ponajviša kula,
0602 a na kuli o’ zlata jabuka,
0603 oko nje je kamena avlija,
0604 to je naša prebijela kula."
0605 Hajka diže svoje obje ruke,
0606 od srca je bogu zafalila
0607 kad joj dade dobra gospodara.
0608 U to sišli na polje Kotarsko,
0609 na livade konje razjahali,
0610 pa sjedoše te se odmoriše,
0611 Stojan Hajki pade na krioce,
0612 a Hajka mu kosu preturava,
0613 dok Stojana sanak ufatio,
0614 Hajka brka solufe i brke,
0615 zamijera hoće l’ prilicati,
0616 pa pogleda natrag uz planinu,
0617 viđe hrta Ličić Mustaj-bega,
0618 đe propada visokom planinom,
0619 vidi da su Turci i poćera,
0620 no Stojana razbudit ne smije,
0621 jer mu nije ćudi obiknula.
0622 Poče suze ronit niz obraze,
0623 dok Stojana suze pokapaše,
0624 vruće biše te ga opržiše,
0625 skoči Stojan ka da se pomami:
0626 "Što je, Hajko, da te bog ubije!"
0627 Ali si se mlada pokajala
0628 što si sa mnom došla u Kotare?
0629 "Ne, Stojane, ne griješi dušu!
0630 A da vidiš stigoše ne Turci,
0631 izgbiti i tebe i mene!"
0632 Stojan podbi đoga debeloga,
0633 bači š njega ćeču i heđbeta:
0634 "Bog t’ ubio, Hajkuna đevojko!
0635 Što ti hote heđbe i dukati?
0636 Zar je malo u mene dukatah,
0637 te si dobra utrudila đoga,
0638 te mi neće moći na mejdanu!"
0639 Pa pojaha đoga debeloga,
0640 Hajka uze dora i dukate,
0641 zavuče se u goru zelenu,
0642 Stojan ode Turke presretati,
0643 nešće stati drumu na planinu,
0644 no on svrnu u zeleno jelje,
0645 dok prođoše šezdeset Turakah,
0646 i Ćor-Musa na halata kusa,
0647 za njim Stojan viče na đogata:
0648 "Jurun, kardaš, uteče kaurin!"
0649 Stiže Musu, posječe mu glavu,
0650 pa sve trči a jurunuz viče,
0651 koga stiže svakom glavu diže,
0652 dok izgubi šezdeset Turakah,
0653 sam ostade lički Mustaj-bego,
0654 nešće Stojan bega izgubiti,
0655 rad hajtara Hajkune đevojke,
0656 no udri ga šakom i balčakom,
0657 pade Turčin a Stojan pripade,
0658 saveza mu neopako ruke,
0659 povede ga polju Kotarskome,
0660 kad pogleda u rosne livade,
0661 đe j’ ostala Hajkuna đevojka,
0662 al’ je silna vojska pritisnula,
0663 sve barjaci ka morksi oblaci,
0664 prepade se Janković-Stojane,
0665 misli Stojan da je turska vojska,
0666 pa razgleda vojsku i barjake,
0667 taman ćaše bega izgubiti,
0668 a u Turke juriš učiniti,
0669 pozna Stojan Klančeva orlaša,
0670 pa krstaša Cmiljanić-Ilije,
0671 svilen barjak Senjanin-Ivana,
0672 a ču huku MočivuneVuka,
0673 viđe Stojan da su Kotarani,
0674 ode k njima iz rosne livade,
0675 ugleda ga Klanac iz družine,
0676 pa on pušti suru bedeviju,
0677 a za njime ostala krajina,
0678 te sretoše Janković-Stojana.
0679 Šire ruke, u lica se ljube,
0680 al’ se Klanac poljubit ne hoće,
0681 no ga gleda mrko naprijeko:
0682 "O Stojane, kurvino kopile!
0683 Sam što pođe u tursku krajinu,
0684 što me starca ne zapita Klanca?
0685 Kunem ti se svačim na svijetu,
0686 preginjem te za grlo ufatit,
0687 i pod noge ka jagnje raspršit!"
0688 "Ne ljuti se, moj dragi ujače!
0689 Ja ako sam bio u Turćiju,
0690 nijesam ti sramotu donio."
0691 Ali Klanac ne da govoriti:
0692 "Nijesi mi sramotu donio,
0693 neg’ doveo Ture gologuzo,
0694 a kamo ti Hajkuna đevojka?"
0695 Al’ ispade Hajkuna đevojka,
0696 kraj livade iz gore zelene,
0697 vodi Hajka dora debeloga,
0698 reče Stojan: "Eno ti Hajkuna!"
0699 Hajka Klancu poljubila ruku,
0700 i ostaloj svoj gospodi redom,
0701 tad’ mu stari Klanac govorio:
0702 "Fala tebe, moj sine Stojane!
0703 Imao si za čem poginuti."
0704 Pa poslaše nekoliko drugah,
0705 pofataše konje po planini,
0706 pokupiše glave i oruže,
0707 otidoše Stojanovu dvoru.
0708 Silni šenluk puče niz Kotare,
0709 svu krajinu oganj obuzeo,
0710 od pušakah i od lubaradah.
0711 Vodi Stojan Ličić Mustaj-bega,
0712 u njegovu studenu tavnicu,
0713 u kojoj su šezdeset Turakah,
0714 a kad bega Turci sagledaše,
0715 zapišćeše kako zmije ljute:
0716 "Avaj nama do boga miloga!
0717 Koji bi ne ropstva izbavio,
0718 i taj ni je ropstva dopanuo!"
0719 Taj ma Stojan vrata zatvorio,
0720 Svadbovaše za neđelju danah,
0721 pokrsti se Hajkuna đevojka,
0722 sama sebe ime izabrala -
0723 Ljubosava Janković-Stojana,
0724 pa je Stojan vjenča za ljubovcu.
0725 Ljubosava skute savijaše,
0726 a Stojanu ruku celivaše:
0727 "Molim ti se, dragi gospodare!
0728 Zarad’ sreće i moje i tvoje,
0729 i za ljubav i za vjeru našu,
0730 daj ti mene o’ tavnice ključe,
0731 da je pustim brata Mustaj-bega,
0732 da mi stara utješi se majka."
0733 Stojan tura u džepove ruke,
0734 te joj dade o’ tavnice ključe.
0735 "Na ti, Ljube, o’ tavnice ključe,
0736 pa ne puštaj sama Mustaj-bega,
0737 no sve pušti sužnje iz tavnice."
0738 Ode Hajka tavanici na vrata,
0739 te izvede šezdeset Turakah,
0740 i svojega brata Mustaj-bega,
0741 pa dovika lagahne berbere,
0742 sužnjevima kosu obrivaše,
0743 i s ruku im nokte sarezaše,
0744 pa im dade ruho i oruže,
0745 od Turaka što su izginuli,
0746 nek su begu sva na broj družina,
0747 da ne idu stidno u krajinu.
0748 Jošte Stojan uze bedeviju,
0749 te je suru daje Mustajbegu.
0750 Stojanu se Turci pokloniše,
0751 bijelu mu ruku poljubiše,
0752 i falu mu i dovu dadoše,
0753 pa veselo poljem obrnuše,
0754 neveselo Ličić Mustaj-bego,
0755 niz kobilu objesio brke,
0756 sa Stojanom ništa ne govori,
0757 no mu veli Janković-Stojane:
0758 "Što si mi se, šuro, naljutio?
0759 Ako sam ti Hajkunu uzeo,
0760 dao sam ti suru bedeviju,
0761 te je jaši, te osvećuj Hajku!"
0762 Otidoše Turci uz planinu,
0763 među sobom jesu govorili:
0764 "Da mi đegođ drumu zapanemo,
0765 nebismo li roba porobili,
0766 al’ kaurske glave zadobili."
0767 Al’ kad malo ponaprijed bili,
0768 al’ bez glavah šezdeset Turakah,
0769 koje bješe Stojan izgubio,
0770 pa kad Turci mrtve sagledaše,
0771 troljetna ih ufati groznica,
0772 pobjegoše Liki bez obzira.
0773 I Stojanu svati s’ rasturiše,
0774 osta Stojan s Hajkunom na kulu.
0775 Pa da si mi, Srbin brate, zdravo!
0776 E takvi su naši bili stari.
