Предраго је прескупо

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Предраго је прескупо

0001 Пију вино тридесет сердарах
0002 из крајине крвавих Котарах
0003 на дворове Јанковић-Стојана.
0004 о свачему зборили сердари,
0005 па Стојану тако бесједили:
0006 "Сив соколе, Јанковић сердаре!
0007 Од ка’ си се сердар учинио,
0008 у Котаре настануо главом,
0009 крајину си рахат учинио
0010 те ни Турци не сијечу главе,
0011 нити воде робље из Крајине;
0012 врсници се товји поженише,
0013 а врснице твоје поудаше,
0014 ти се, брате, оженити нешће,
0015 идеш, брате, на путове страшне,
0016 страх је наске хоћеш погинути
0017 па ископат јуначко кољено,
0018 на двор нејмаш никога млађега,
0019 нити хоће роба ни робиње,
0020 а твоја је остарала мајка,
0021 не може ти опахати дворе,
0022 а то л’ други хизмет учинити,
0023 то је жао свој нашој крајини.
0024 Имаш твоје тридесет сердарах
0025 и шездесет горских арамбашах,
0026 и четири лахка барјактара,
0027 и осталу све српску господу,
0028 сви договор јесмо учинили,
0029 у свакога има по ђевојка,
0030 у ког једна, у кога и двије,
0031 у ког сека, у ког мила шћерка,
0032 на поклон ти која ти је драго,
0033 те јуначко одржи кољено."
0034 То Стојану врло мучно било,
0035 од муке се јунак застидио,
0036 стидна га је вода попанула,
0037 па господи тијо проговара:
0038 "Фала вама, мила браћо моја!
0039 Фала српској осталој крајини,
0040 који сте се за ме побрижили,
0041 а ја бих се дивно оженио,
0042 но сам чуо Хајкуну ђевојку
0043 у крваву Лику на крајину,
0044 сестру милу силна Мустај-бега,
0045 да је таке није настајало,
0046 ни у гору пребијеле виле;
0047 проси му је сва турска господа,
0048 прво просе паше и везири,
0049 па је просе бези и спахије,
0050 а беже је неда ниједноме,
0051 но је други кафез начинио,
0052 ка’ у Стамбол што је у султана,
0053 у кафез је Хајку затворио,
0054 да јој нитко не сагледа лице
0055 и сунашце не приплане јарко,
0056 а и роса не сквси га љетња,
0057 но ђулсијом да га окропива.
0058 То се чудо на далеко чуло,
0059 на четири стране од свијета,
0060 и сам царе за Хајкуну чуо,
0061 како збори сва турска крајина
0062 да је љепше на свијету није,
0063 за цара би султанија била
0064 би му довлет честит учинила.
0065 Цар је златан ферман оправио,
0066 у крајину личком Мустајбегу:
0067 "Вјерна слуго, Личић Мустај-бего!
0068 Поклони ми Хајкуну ђевојку,
0069 ишти, слуго, што је тебе драго!"
0070 Бего купи сву турску господу,
0071 пред господу ферман проучио,
0072 па је мудро Турке запитао:
0073 "Шта ћу цару искат за Хајкуну?"
0074 А њега су Турци сјетовали
0075 да он иште на Босну везирство
0076 и у цара извади фермане
0077 па подигне од Стамбола војску,
0078 па похара сву нашу крајину,
0079 Далмацију до сињега мора,
0080 Славонију и сву Унгарију.
0081 Хоћу, Стојан, узети Туркињу,
0082 исту сестру личког Мустај-бега,
0083 оли моју изгубити главу!"
0084 То изрече, а скочи на ноге
0085 те истрча на бијелу кулу,
0086 он отвара сахтијан сепете,
0087 пак се свлачи те се преоблачи:
0088 по тијелу бурунџук кошуљу,
0089 сврх кошуље челик-панцијера,
0090 на панцијер румену доламу,
0091 златна пуца с обадвије стране,
0092 на пуцама чудасти мосјажи,
0093 сврх доламе све о’ злата токе
0094 напуњене свијетла камена,
0095 колик’ сјају прси у јунака,
0096 мучно га је оком погледати,
0097 ка и љетно у прозорје сунце,
0098 још опаса мукадем појаса,
0099 а зађеде двије пушке мале,
0100 међу њима љутога ханџара,
0101 па припаса сабљу оковану
0102 коју му је дужде поклонио
0103 кад је Стојан сердар постануо
0104 да крајину брани од Турака;
0105 не узтаче калпак и челенке,
0106 сметате му гором и планином,
0107 но хајдучку капу натакнуо.
0108 Оде спремат што је за хајдука:
0109 обрамницу на плећи јуначке,
0110 у њу тури љеба бијелога,
0111 и рамена од претила брава,
0112 два мјешчета пива веселога,
0113 један вина, а други ракије,
0114 оку соли да је у невољи,
0115 па притеже хајдучке опанке,
0116 а дофати сјајна џефердана
0117 који прима литру палијера
0118 и дванаес’ од олова зрнах,
0119 свако зрно од двадесет драмах,
0120 а најгорње зрно од челика
0121 које ломи љуте панцијере;
0122 хајдучком се струком пригрнуо,
0123 па отиде својој старој мајци,
0124 бијелу јој пољубио руку:
0125 "Збогом остај, моја мила мајко!"
0126 Но Стојану мајка говораше:
0127 "Ђе ћеш сине, мој очињи виде?"
0128 "Хоћу, мајко, високој планини,
0129 да уходим страже и стражаре,
0130 да ми Турци зијан не учине."
0131 Писну мајка како змија љута:
0132 "Та приправа није за стражаре,
0133 но ти хоћеш у турску крајину
0134 и остави самохрану мајку."
0135 Ал’ то Стојан ниша не слушаше,
0136 но он пође прек’ бијела двора
0137 ђе сјеђаху тридесет сердарах,
0138 сердарима Стојан бесједио:
0139 "Браћо моја, збогом останите!
0140 Аманет ви стара мајка моја
0141 докле дођем из турске крајине!"
0142 То им рече, уз планину пође,
0143 за њим трче тридесет сердарах,
0144 па Стојана куме и братиме.
0145 "Стан’ за бога, Јанковић-сердаре!
0146 Сам не иди у турску крајину,
0147 сама ће те изгубити Турци,
0148 но крајину сву да сакупимо,
0149 да удримо на крваву Лику,
0150 да отмемо Хајкуну ђевојку,
0151 али с тобом сви да погинемо;
0152 ми волимо с тобом погинути,
0153 но без тебе остат у крајини."
0154 Ал’ не слуша Јанковић-сердаре,
0155 он отрча јунак уз планину,
0156 не би њега пушка достигнула,
0157 а камоли на ноге сердари.
0158 То виђело тридесет сердарах
0159 ђе Стојана вратит не могоше,
0160 скупише се на Стојана дворе,
0161 међусе су они говорили:
0162 "Кад Стојана вратит не могосмо,
0163 да купимо сву нашу крајину,
0164 да идемо на крваву Лику,
0165 да будемо у помоћ Стојану,
0166 али ш њиме сви да погинемо."
0167 Брже ситну књгу написали
0168 стару Кланцу, сивоме соколу,
0169 све му кажу куда Стојан пође,
0170 још сердари старца упитују:
0171 "Хоћемо ли купити крајине
0172 неби ли му од невоље били?"
0173 А кад Кланцу ситна књига дође,
0174 колико се старац наљутио,
0175 из очи му крвца покапала,
0176 удари се руком по кољену:
0177 "Авај мени до бога самога!"
0178 На кога се јесам поуздао,
0179 да оставим сву нашу крајину,
0180 тај ми хоће данас погинути
0181 и крајина под Турке запасти!"
0182 Па је брже књигу отписао:
0183 "О сердари, жалосне вам мајке!
0184 Жалосне вам мајке и љубце,
0185 љто пустисте самога Стојана?
0186 А тако ми свашта на свијету,
0187 ако мене Јанковић погине,
0188 свијех ћу ве тридест изгубити,
0189 него брже купите крајине!"
0190 И стар Кланац поскочи на ноге,
0191 сам упали топе абердаре,
0192 громски тутањ оде низ Котаре,
0193 сватко позна Кланчеве топове,
0194 виде да је чудо изненада
0195 јер је Кланац био престарио,
0196 од крајине рати оставио
0197 на сокола Јанковић-сердара
0198 а сад пучу Кланчеве лубарде,
0199 а не пучу Јанковић-Стојана,
0200 Стојана су Турци уфатили,
0201 уфатили али погубили
0202 Сватко Кланцу трчи на топове,
0203 али Кланца дома не находе,
0204 но развио орлаша крстата,
0205 припасао свијетло оруже,
0206 појахао суру бедевију,
0207 одхитао Стојанову двору,
0208 за њим иде остала крајина.
0209 За то Стојан ништа нечујаше,
0210 хитро преш’о у личку крајину,
0211 од Котара до воде студенца,
0212 што се вода Несретница зваше,
0213 когођ пио несретан је био,
0214 добар јунак на коњу доброме
0215 не би дош’о за тридест сахатах,
0216 Стојан дође за седам сахатах.
0217 Код воде је витез починуо,
0218 скиде с плећах торбу обрамницу,
0219 пива пије, б’јела љеба ије,
0220 а присмаче меса печенога,
0221 но Стојан се тврдо угријао,
0222 пивом жеђу утулит не може,
0223 до напи се воде Несретнице,
0224 ко ј’ гођ пио, злосретан је био,
0225 пак с’ одмаче под јелу зелену,
0226 под јелу га санак преварио,
0227 Ђе је срећа, ту је и несрећа,
0228 те се турска чета подигнула,
0229 од крваве Лике на крајину,
0230 мала чета шездесет Тураках
0231 и пред четом силан Мустај-беже,
0232 дође чета на воду студену,
0233 код воде је трудна починула,
0234 љеба ију, ладне воде пију,
0235 па кад су се одморили Турци,
0236 рече дружби силан Мустај-беже:
0237 "Чујте л’ мене, љубезна дружино!
0238 Та се вода зове Несретница,
0239 когођ пио, несретан је био,
0240 ја се бојим Јанковић-Стојана,
0241 десиће се ш четом у крајину,
0242 до’ће Стојан на воду студену;
0243 а знате ли, браћо моја Турци,
0244 ево има петнаес’ годинах,
0245 ка се Стојан сердар учинио,
0246 сваку ни је чету изгубио;
0247 није л’ мајка родила јунака
0248 да обиде по гори зеленој,
0249 је ли ђегођ трага од хајдука?"
0250 Сва дружина у ноге гледају,
0251 те опуте броје на опанке,
0252 до јунака Ибра барјактара,
0253 он поскочи на ноге лагахне,
0254 сподби танку пушку по сриједи,
0255 те отиде од јеле до јеле,
0256 докле нађе Јанковић-Стојана
0257 ђе спаваше у дебелу хладу;
0258 но Стојан се тешко угријао,
0259 и на прси токе распучио,
0260 а кад њега Туре сагледало,
0261 од страха га уфати грозница,
0262 из руке му пушка испанула,
0263 ту остаде у зелену траву,
0264 он побјеже к води у дружину.
0265 Кад га виђе силан Мустај-беже,
0266 он мишљаше неко га ћераше,
0267 те поскочи на ноге лагахне,
0268 за танку се пушку прифатио,
0269 ал’ за Ибром не види никога,
0270 још се Ибро уставит не смије,
0271 но промаче низ гору зелену,
0272 за руку га беже уфатио:
0273 "Бе хајрола, Ибро бајрактаре!
0274 Од шта си се тако препануо?
0275 Камо теби пушка убојница?"
0276 Ал’ је Ибро бегу бесједио:
0277 "Виђох змаја под јелу зелену,
0278 на прси му црна овца лежи,
0279 а у зубе врано јање држи,
0280 по прсима сјају му се очи,
0281 ка звијезде по небу ведроме,
0282 прислонио уз јелу лубарду!"
0283 Тад му рече силан Мустај-беже:
0284 "Црни ти образ, Ибро бајрактаре!
0285 То је главом Јанковић-Стојане,
0286 није црна овца на прсима,
0287 но је власат каурин Стојане,
0288 није врано јагње у зубима,
0289 но бркови Јанковић-Стојана,
0290 то нијесу очи по прсима,
0291 но камење драго по токама,
0292 нити му је уз јелу лубарда,
0293 но џевердан Јанковић-Стојана."
0294 Тад се Туре Ибро уставио,
0295 а дружини бего бесједио:
0296 "Ха на ноге, браћо и дружино!
0297 Не бисмо л’ га како уфатили,
0298 но сви танке пушке оставите,
0299 јер му пушке наудит не могу,
0300 нит’ га може сабља погубити,
0301 вазда носи панцир гвожђе љуто,
0302 тек ако је у дружину друга,
0303 да украде џефердар Стојану
0304 који ломи љуте панцијере,
0305 ако њега свладат’ не могнемо,
0306 да г’ његовом пушком убијемо."
0307 Ево јада и невоље љуте,
0308 нико пушку дофатит не смије,
0309 него курвић Личић Мустај-беже,
0310 он дофати пушку Стојанову,
0311 у чело је обрну Стојану,
0312 а сви Турци њега притискоше,
0313 и Стојану руке савезаше,
0314 ал’ то Стојан ниша не чујаше,
0315 смртни га је санак оборио.
0316 Кад то виђе Личић Мустај-бего,
0317 удари га од пушке грлићем:
0318 "Устај, курво, Јанковић-Стојане!
0319 Да те водим у крваву Лику,
0320 све да платиш што си учинио!"
0321 Скочи Стојан к’о да се помами,
0322 на ноге им побјећи хоћаше,
0323 ако су му руке савезане,
0324 но му вели лички Мустај-беже:
0325 "Немој бјежат, Јанковић-Стојане!
0326 Твоја ми је пушка у рукама,
0327 хоћу тебе осмртити њоме!"
0328 Тад Стојана поведоше Турци
0329 преко Личког поља крвавог.
0330 Колико се Туре посилило,
0331 ђе уфати змаја каурскога,
0332 не скида му рухо ни оружје
0333 да га Турци виде под оружјем.
0334 На сред поља починули Турци,
0335 запалили у луле духана,
0336 сехир чине Јанковић-Стојана,
0337 па говори Личић Мустај-бего:
0338 "Ах мој брате, Ибро барјактаре!
0339 Ајде пођи у крваву Лику,
0340 на муштулук у наше господе,
0341 и у моје остарале мајке,
0342 запалите Крња и Зеленка,
0343 хабер дајте у турску крајину
0344 да се скупи мало и велико,
0345 сви да виде Јанковић-Стојана,
0346 млозини је јаде учинио,
0347 оставио самохране мајке,
0348 удовице у род повратио,
0349 без заклетве сестре раскукао."
0350 Скочи Ибро на ноге јуначке,
0351 оде брже у крваву Лику
0352 на дворове Личић Мустај-бега,
0353 те запали Крња и Зеленка,
0354 хабер пуче низ турску крајину,
0355 окупи се мало и велико,
0356 да сретају Личић Мустај-бега,
0357 и да виде турскога крвника,
0358 и да бакшиш дају четницима.
0359 Носе паше сабље оковане,
0360 алај-бези хате оседлане,
0361 а спахије црвене бињише,
0362 а кадије ћурке постављене,
0363 а делије златне перјанице,
0364 младе каде, свилне бошчалуке
0365 да газије турске даривају.
0366 У то стиже лички Мустај-бего,
0367 Турци њему шенлук учинише,
0368 паде тама по пољу широку:
0369 "Бумбарећи, турска гази-башо!
0370 То је дова цара честитога,
0371 што смо шћели то си учинио,
0372 сад ћеш ласно похарат крајину,
0373 цар ће дати што ћеш поискати."
0374 Уљегоше у турске сокаке,
0375 од народа проћи не могаху,
0376 сватко хоће да види Стојана,
0377 старе каде, к’о и буле младе,
0378 ал’ рекоше хоџе и кадије:
0379 "Да ми Влаха лице покријемо!
0380 Неда ћитап и светац Мухамед,
0381 буле влашко да гледају лице,
0382 ни лошијем а не овакоме,
0383 што бољега није настајало,
0384 ни делије Ђерзелез-Алије,
0385 ни каура Марка Краљевића;
0386 буле ће се хашик учинити,
0387 пак ће нашем зијан бити дину,
0388 нашем дину и нашему хрзу."
0389 Па узеше свилену туламу
0390 те покрише Стојаново лице,
0391 да не ломи буле низ чардаке;
0392 ма Стојану добра срећа била,
0393 угледа га Хајкуна ђевојка,
0394 проз њенога срчали дурбина,
0395 из кафеза са високе куле,
0396 још на поље ђе су починули,
0397 све га гледа, а сузе пролива,
0398 са собом је млада бесједила:
0399 "Фала богу, фала јединоме!
0400 Лијеп ли је Јанковић-Стојане!
0401 Од како сам јадна настанула,
0402 ја нијесам такога виђела.
0403 Вољела би Јанковић-Стојана
0404 но у Стамбол цара честитога!"
0405 Па кад виђе Хајкуна ђевојка
0406 да му Турци туламу вргоше
0407 бачи дурбин низ бијелу кулу,
0408 у кафезу паде на душеке.
0409 Ох да ти се нагледати, побре,
0410 како булче по кафезу скаче,
0411 жестока је мука уфатила,
0412 учини се без болести бона.
0413 Доведоше Јанковић-Стојана
0414 пре’ тавницу силна Мустај-бега,
0415 скидоше му рухо и оружје,
0416 уведоше г’ студеној тавници,
0417 а то није ледена тавница,
0418 но некаква јама безданица,
0419 ту на чекрк спуштише Стојана,
0420 па тавници закључаше врата,
0421 кључе узе бего у џепове,
0422 па дозива Ћелалију слугу:
0423 "Хадје, слуго, к остаралој мајци,
0424 донеси ми хеђбета дукатах!"
0425 Оде слуга к остаралој мајци,
0426 донесе му хегбета дукатах,
0427 даде бего на шездесет другах
0428 по шездесет жутијех дукатах;
0429 он ођело узе Стојаново,
0430 још говори силан Мустај-бего:
0431 Браћо Турци, сад ме послушајте!
0432 Сви хајдете двору бијеломе,
0433 докле ноћца кара-акшам дође,
0434 скупите се у кахву велику,
0435 ја ћу доћи на муштулук к вама."
0436 Па бег узе Рухо Стојаново,
0437 Стојаново рухо и оруже,
0438 па отиде у кафез Хајкуни,
0439 ал’ Хајкуна лежи на душеку,
0440 нит’ се диже, нити проговара,
0441 а бего јој турски селам дава,
0442 једва му га Хајка одговара.
0443 Вели бего Хајкуни ђевојци:
0444 "Бог ми с тобом, моја сестро мила.
0445 Што не сретнеш милог брата твога,
0446 да га питаш што је учинио,
0447 да оставиш рухо Стојаново,
0448 и да видиш влашке џевахире?"
0449 А Хајкуна брату бесједила:
0450 "Прођи ме се, брате Мустај-беже"
0451 Не вријеђај моје ране љуте,
0452 срдечна ме болест ударила,
0453 ја не могу с тобом говорити,
0454 а камоли на ноге стајати,
0455 али гледат влашке џеваире,
0456 но их тури на прозор од куле,
0457 па ми сједи на миндер до мене,
0458 прифати ми на криоце главу,
0459 не би ли ме мука уминула."
0460 Сједе беже до сестрице своје,
0461 па Хајкуну диже у наруче,
0462 а извади свилену мараму,
0463 те утире Хајкунино лице,
0464 мртва ју је вода попанула;
0465 тад се кадка мало разабрала,
0466 свога брата грли и целива,
0467 ка змија се око њег’ увија,
0468 украде му о ’ тавнице кључе.
0469 У то дође остарала мајка,
0470 носи бегу пиво и једиво,
0471 за госпоску совру засједоше,
0472 тешки бега ћеиф уфатио,
0473 те се напи вина црвенога,
0474 па говори мајци и Хајкуни:
0475 "Хоћу поћи на зелену лонџу,
0476 код господе вијећ да чинимо,
0477 за курвића Стојан-Јанковића,
0478 каквом ћу га муком уморити,
0479 но ви сјед’те те се веселите,
0480 испијајте шербет медовину,
0481 а затворте од капије врата,
0482 и на кулу гвожђене мандале,
0483 е се Влаха бојим котарскијех
0484 да ми каков зијан не учине."
0485 Хајка хукну па је бесједила:
0486 "Ками, брате, да им је у зубе!"
0487 Па је за њим затворила врата,
0488 а старој се поврнула мајци,
0489 приноси јој шербет медовину,
0490 у њу сипа жежену ракију,
0491 док је стару опојила мајку,
0492 па простире душек по душеку,
0493 а на душек остаралу мајку,
0494 на њу тура јорган по јоргану,
0495 тако стару ушикала мајку,
0496 па запали у фењер свијећу,
0497 а наточи у кондијер вина,
0498 стрча брже низ бијелу кулу
0499 те отвори о’ тавнице врата,
0500 па довати куке и чекрке,
0501 на чекрк му спусти вино хладно.
0502 Зачуди се Јанковић Стојане,
0503 тко му даде у тавницу вино,
0504 зачуди се па је наздравио:
0505 "Здрав да си ми тко ми даде вино,
0506 а дабогда те му добром вратим!"
0507 Хајка вије куке и чекрке,
0508 а Стојан се за куке фатио,
0509 док Стојана близу примакнула,
0510 хрло булче па му бесједило:
0511 "О Стојане, јадна твоја мајка!
0512 А рашта си ође запануо?
0513 Сјутра хоћеш изгубити главу,
0514 а видим те лица госпоскога,
0515 мило ми је севап учинити,
0516 ако ћеш се потурчит Стојане,
0517 ја ћу молит брата Мустај-бега,
0518 те ће тебе живот поклонити,
0519 и ја ћу ти вјерна љуба бити."
0520 Куша булче Јанковић-Стојана,
0521 је ли јунак, што л’ ће говорити.
0522 Наљути се Јанковић-Стојане,
0523 глејну Хајку мрко попријеко,
0524 па је Стојан њојзи говорио:
0525 "О Хајкуна, да те бог убије!
0526 Ја сам с тебе ође запануо,
0527 а сад хоћеш и да ме потурчиш!
0528 А не би се, Хајка, потурчио,
0529 да би турским царем постануо,
0530 но ја волим часно погинути,
0531 нег’ срамотно живит на свијету!"
0532 Тај мах рече Хајкуна ђевојка:
0533 "О бога ти, Јанковић-Стојане!
0534 Би ли мене божу вјеру дао,
0535 и јуначку ријеч од поштења,
0536 да те пуштим ноћас из тавнице,
0537 и да с тобом бјежим у Котаре,
0538 да не будем тебе робињица,
0539 но слободна љуба вјереница?"
0540 Стојан Хајки божу вјеру дава,
0541 и јуначку ријеч од поштења:
0542 "Хоћеш бити вјерна моја љуба,
0543 таман да би за то погинуо!"
0544 Тад се Хајка ближе примакнула,
0545 из тавнице г’ ледне извадила,
0546 узеше се за бијеле руке,
0547 отидоше на високу кулу,
0548 узе Стојан рухо и оруже,
0549 а када се довати оружа
0550 стаде играт по беговој кули,
0551 зањиха се из темеља кула,
0552 запуцаше џами и ћошкови,
0553 а Хајка га за руку дофата:
0554 "Не Стојане, драги господаре!
0555 Да не чује моја стара мајка."
0556 Стојан сједе за софру госпоску,
0557 вино пије, ђаконију ије,
0558 Хајка оде коњ’ма у ахаре,
0559 те опреми два коња витеза,
0560 себи ђога, а Стојану дора,
0561 јер је бољи од дората ђого;
0562 хрло булче, јад га задесио,
0563 да се не би Стојан препануо,
0564 и Хајкуну како оставио,
0565 па узима турске џевахире,
0566 хабахију Личић Мустајбега
0567 коју му је царе оправио,
0568 кад је њему Хајку заискао,
0569 она ваља царевога града,
0570 на се тура ђузел-одијело
0571 које јој је царе оправио,
0572 и напуни хеђбета дукатах,
0573 па их тура на дебела ђога;
0574 у то стаса Јанковић-Стојане,
0575 на два добра коња засједоше,
0576 побјегоше пољем широкијем,
0577 докле самну поље пријеђоше,
0578 машише се високе планине,
0579 но Хајкуну жеђа уфатила,
0580 па Стојану млада говорила.
0581 "Има л’ ође ђегођ воде ладне?"
0582 Стојан: "Има вода Несретница,
0583 когођ пио, несретан је био,
0584 на њом су ме Турци уфатили."
0585 Хајка рече: "Ја нијесам жедна,
0586 бјеж’, Стојане, за бога милога,
0587 док нијесу пристигнули Турци!"
0588 Планину су брзо пребјежали,
0589 навалише пољу Котарскоме,
0590 вели Хајка Јанковић-Стојану:
0591 "Шта се оно б’јели у крајину,
0592 ал’ је снијег, ал’ бијеле овце?"
0593 Стојан вели Хајкуни Туркињи:
0594 "Нит’ је снијег, ни бијеле овце,
0595 него куле нашијег сердарах."
0596 Хајка њему опет бесједила:
0597 "О Стојане, драги господаре!
0598 Које ј’ наша пребијела кула?"
0599 Стојан рече Хајкуни Туркињи:
0600 "Гледај, Хајко, у врх од Котара"
0601 Што се види понајвиша кула,
0602 а на кули о’ злата јабука,
0603 око ње је камена авлија,
0604 то је наша пребијела кула."
0605 Хајка диже своје обје руке,
0606 од срца је богу зафалила
0607 кад јој даде добра господара.
0608 У то сишли на поље Котарско,
0609 на ливаде коње разјахали,
0610 па сједоше те се одморише,
0611 Стојан Хајки паде на криоце,
0612 а Хајка му косу претурава,
0613 док Стојана санак уфатио,
0614 Хајка брка солуфе и брке,
0615 замијера хоће л’ прилицати,
0616 па погледа натраг уз планину,
0617 виђе хрта Личић Мустај-бега,
0618 ђе пропада високом планином,
0619 види да су Турци и поћера,
0620 но Стојана разбудит не смије,
0621 јер му није ћуди обикнула.
0622 Поче сузе ронит низ образе,
0623 док Стојана сузе покапаше,
0624 вруће бише те га опржише,
0625 скочи Стојан ка да се помами:
0626 "Што је, Хајко, да те бог убије!"
0627 Али си се млада покајала
0628 што си са мном дошла у Котаре?
0629 "Не, Стојане, не гријеши душу!
0630 А да видиш стигоше не Турци,
0631 изгбити и тебе и мене!"
0632 Стојан подби ђога дебелога,
0633 бачи ш њега ћечу и хеђбета:
0634 "Бог т’ убио, Хајкуна ђевојко!
0635 Што ти хоте хеђбе и дукати?
0636 Зар је мало у мене дукатах,
0637 те си добра утрудила ђога,
0638 те ми неће моћи на мејдану!"
0639 Па појаха ђога дебелога,
0640 Хајка узе дора и дукате,
0641 завуче се у гору зелену,
0642 Стојан оде Турке пресретати,
0643 нешће стати друму на планину,
0644 но он сврну у зелено јеље,
0645 док прођоше шездесет Тураках,
0646 и Ћор-Муса на халата куса,
0647 за њим Стојан виче на ђогата:
0648 "Јурун, кардаш, утече каурин!"
0649 Стиже Мусу, посјече му главу,
0650 па све трчи а јурунуз виче,
0651 кога стиже сваком главу диже,
0652 док изгуби шездесет Тураках,
0653 сам остаде лички Мустај-бего,
0654 нешће Стојан бега изгубити,
0655 рад хајтара Хајкуне ђевојке,
0656 но удри га шаком и балчаком,
0657 паде Турчин а Стојан припаде,
0658 савеза му неопако руке,
0659 поведе га пољу Котарскоме,
0660 кад погледа у росне ливаде,
0661 ђе ј’ остала Хајкуна ђевојка,
0662 ал’ је силна војска притиснула,
0663 све барјаци ка моркси облаци,
0664 препаде се Јанковић-Стојане,
0665 мисли Стојан да је турска војска,
0666 па разгледа војску и барјаке,
0667 таман ћаше бега изгубити,
0668 а у Турке јуриш учинити,
0669 позна Стојан Кланчева орлаша,
0670 па крсташа Цмиљанић-Илије,
0671 свилен барјак Сењанин-Ивана,
0672 а чу хуку МочивунеВука,
0673 виђе Стојан да су Котарани,
0674 оде к њима из росне ливаде,
0675 угледа га Кланац из дружине,
0676 па он пушти суру бедевију,
0677 а за њиме остала крајина,
0678 те сретоше Јанковић-Стојана.
0679 Шире руке, у лица се љубе,
0680 ал’ се Кланац пољубит не хоће,
0681 но га гледа мрко напријеко:
0682 "О Стојане, курвино копиле!
0683 Сам што пође у турску крајину,
0684 што ме старца не запита Кланца?
0685 Кунем ти се свачим на свијету,
0686 прегињем те за грло уфатит,
0687 и под ноге ка јагње распршит!"
0688 "Не љути се, мој драги ујаче!
0689 Ја ако сам био у Турћију,
0690 нијесам ти срамоту донио."
0691 Али Кланац не да говорити:
0692 "Нијеси ми срамоту донио,
0693 нег’ довео Туре гологузо,
0694 а камо ти Хајкуна ђевојка?"
0695 Ал’ испаде Хајкуна ђевојка,
0696 крај ливаде из горе зелене,
0697 води Хајка дора дебелога,
0698 рече Стојан: "Ено ти Хајкуна!"
0699 Хајка Кланцу пољубила руку,
0700 и осталој свој господи редом,
0701 тад’ му стари Кланац говорио:
0702 "Фала тебе, мој сине Стојане!
0703 Имао си за чем погинути."
0704 Па послаше неколико другах,
0705 пофаташе коње по планини,
0706 покупише главе и оруже,
0707 отидоше Стојанову двору.
0708 Силни шенлук пуче низ Котаре,
0709 сву крајину огањ обузео,
0710 од пушаках и од лубарадах.
0711 Води Стојан Личић Мустај-бега,
0712 у његову студену тавницу,
0713 у којој су шездесет Тураках,
0714 а кад бега Турци сагледаше,
0715 запишћеше како змије љуте:
0716 "Авај нама до бога милога!
0717 Који би не ропства избавио,
0718 и тај ни је ропства допануо!"
0719 Тај ма Стојан врата затворио,
0720 Свадбоваше за неђељу данах,
0721 покрсти се Хајкуна ђевојка,
0722 сама себе име изабрала -
0723 Љубосава Јанковић-Стојана,
0724 па је Стојан вјенча за љубовцу.
0725 Љубосава скуте савијаше,
0726 а Стојану руку целиваше:
0727 "Молим ти се, драги господаре!
0728 Зарад’ среће и моје и твоје,
0729 и за љубав и за вјеру нашу,
0730 дај ти мене о’ тавнице кључе,
0731 да је пустим брата Мустај-бега,
0732 да ми стара утјеши се мајка."
0733 Стојан тура у џепове руке,
0734 те јој даде о’ тавнице кључе.
0735 "На ти, Љубе, о’ тавнице кључе,
0736 па не пуштај сама Мустај-бега,
0737 но све пушти сужње из тавнице."
0738 Оде Хајка таваници на врата,
0739 те изведе шездесет Тураках,
0740 и својега брата Мустај-бега,
0741 па довика лагахне бербере,
0742 сужњевима косу обриваше,
0743 и с руку им нокте сарезаше,
0744 па им даде рухо и оруже,
0745 од Турака што су изгинули,
0746 нек су бегу сва на број дружина,
0747 да не иду стидно у крајину.
0748 Јоште Стојан узе бедевију,
0749 те је суру даје Мустајбегу.
0750 Стојану се Турци поклонише,
0751 бијелу му руку пољубише,
0752 и фалу му и дову дадоше,
0753 па весело пољем обрнуше,
0754 невесело Личић Мустај-бего,
0755 низ кобилу објесио брке,
0756 са Стојаном ништа не говори,
0757 но му вели Јанковић-Стојане:
0758 "Што си ми се, шуро, наљутио?
0759 Ако сам ти Хајкуну узео,
0760 дао сам ти суру бедевију,
0761 те је јаши, те освећуј Хајку!"
0762 Отидоше Турци уз планину,
0763 међу собом јесу говорили:
0764 "Да ми ђегођ друму запанемо,
0765 небисмо ли роба поробили,
0766 ал’ каурске главе задобили."
0767 Ал’ кад мало понапријед били,
0768 ал’ без главах шездесет Тураках,
0769 које бјеше Стојан изгубио,
0770 па кад Турци мртве сагледаше,
0771 трољетна их уфати грозница,
0772 побјегоше Лики без обзира.
0773 И Стојану свати с’ растурише,
0774 оста Стојан с Хајкуном на кулу.
0775 Па да си ми, Србин брате, здраво!
0776 Е такви су наши били стари.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]