Predomislila se
Ala meni sad prolazi vreme!
Mladost gubim, nikoga ne ljubim.
Al' odjako neću više tako:
Od sad više neću biti sama,
Makar mene i psovala mama.
I tako se ona na me spdi,
Nema dana, da mene ne grdi.
Ta šorom se čuje njena vika —
Baš kanda se najela bunjika.
Kad se srdi — neka barem znade,
Da joj ćerka švalera imade.
Izvor
[uredi]Stevan Bošković. 1879. Bačvanske pesme. Pečatnja Ignjata Fuksa: Novi Sad. str. 24-25.