5
Prebolan Dojčine
Pobole se prebolan Dojčine,
i on lega tri godine dana,
kroz kose mu trava proniknala,
kroz uši mu muve prozučale,
kroz oči mu crvi promrdale. 5
Piše pismo crni Arapine,
piše pismo Dojčinovu sestru:
„Čuješ li me, Dojčinova eestro,
da me čekaš večer na večeru,
da zakoljaš kravu jalovicu, 10
i da spremiš devet bčve vino,
i da spremiš devet furnje leba!”
Pismo čita Dojčinova sestra,
pismo čita, drobne sluze roni.
Dojčin pita svoju milu sestru: 15
„A što sestro, sitnu knjigu čitaš,
knjigu čitaš, drobne sluze roniš,
a na mene ništa ne kazuješ?”
Progovara Dojčinova sestra:
„A što, brate, tebe da ti kažem, 20
kad ne možeš ništa da učiniš?
Mene traži crni Arapine,
a kako ću jadna bela bula,
bela bula crnog Arapina?”
Progovara Dojčin, mili brat vu: 25
„Idi, sestro, kude dućandžiju,
dućandžiju, milog pobratima,
da ti dade platno trista lakta,
trista lakta, ali veresiju,
da ja stegnem t'nku polovinu, 30
da saberem tuj zelenu travu.
Ja ću idem u ramno Kosovo,
k'd se vratim, t'ga će mu platim.”
Ode sestra kude dućandžiju,
dućandžiju, milog pobratima. 35
Progovara Dojčinova sestra:
„Pobratime, mili pobratime,
Dojčin te je mlogo pozdravija,
da mi dadeš platno trista lakta,
trista lakta, ali veresiju. 40
On će ide u Kosovo ramno,
k'de se vrati, t’ga će ti plati.”
Progovara pobra dućandžija:
,,Će ti dadem platno trista lakta,
da ostaviš lice u zalogu." 45
Razljuti se Dojčinova sestra,
razljuti se kao ljuta guja,
pa otide, na brata kazuje:
„On mi traži lice u zalogu,
T’g na mene platno da mi dade." 50
Progovara Dočjin, mili brat vu:
„Idi, sestro, kude kujundžiju,
da izostri sablju dimiskiju,
dimiskiju, ali veresiju.
Ja ču idem u ramno Kosovo, 55
k'd se vratim, t'ga će mu platim."
Ode sestra kude kujundžiju,
da izostri sablju dimiskiju.
Progovara Dojčinova sestra:
„Oj majstore, mili kujundžijo, 60
Dojčin te je mlogo pozdravija,
da izostriš sablju dimiskiju,
dimiskiju, ali veresiju.
On će ide u Kosovo ramno,
k'd se vrati, t'ga će ti plati.” 65
Progovara majstor kujundžija:
„Ne izostrim sablju dimiskiju,
da ostaviš lice u zalogu."
Razljuti se Dojčinova sestra,
razljuti se kao ljuta guja, 70
pa otide, na brata kazuje:
„On mi traži lice u zalogu,
t'g ni tebe sablju da izostri.”
Progovara Dojčin, mili brat vu:
„Idi, sestro, kod mojega kuma, 75
da mi kove konja veresiju.
Ja će idem u ramno Koeovo,
k’d se vratim, t'ga će mu platim."
Ode sesgra kude albatina,
albatina, kod miloga kuma. 80
Progovara Dojčinova sestra:
„Ao kume, ao mili kume,
Dojčin te je mlogo pozdravija,
da mu koveš konja veresiju.
On će ide u ramno Kooovo, 85
k’d se vrati, t'ga će ti plati.”
Progovara kum vu albatine:
„Će mu kovem konja veresiju,
da ostaviš lice u zalogu.”
Razljuti se Dojčinova sestra, 90
razl>uti se kao ljuta guja,
pa otide na brata kazuje:
„On mi trži lice u zalogu,
t'g na tebe konja da ti kove.”
Progovara Dojčin, mili brat vu: 95
„Idi, sestro, u ladne košare,
da li ima platno trista lakta,
da ja stegnem t'nku polovinu,
da saberem tuj zelenu travu.”
Ulegnala u ladne košare, 100
i tam naiša platno trista lakta;
odnese ga na brta Dojčina.
Postegnaja t’nku polovinu,
i sabraja tuj zelenu travu,
zapasaja sablju neostrenu, 105
uzjašaja konja nekovana,
pa govori na svojega konja:
„Ripni, Šarcu, gore po nebesja,
pa da padnem u ramno Kosovo,
i da padnem do t'j beli šator!” 110
Ripna Šarac gore po nebesja,
pada Dojčin u ramno Kosovo,
pade Dojčin do t’j beli šator.
Progovara silan junak Dojčin:
„Ja iskoči, crni Arapine, 115
da ti dadem moju milu sestru!”
Pa iskoči crni Arapine,
maiu sablju silan junak Dojčin,
manu sablju, oseče mu glavu,
pa gu turi konju u zobnicu, 120
zakači gu konja na telkiju.
Pa otide kude pobratima:
„Ja iskoči, mili pobratime,
da ti platim platno što si daja,
što si daja platno trista lakta!” 125
Manu sablju, oseče mu glavu,
pa gu turi konju u zobnicu,
zakači gu konja na telkiju.
Pa otide kude kujundžiju:
„Ja iskoči, majstor kujundžijo, 130
da ti platim sablju što s’ ostrija!"
Manu sablju, oseče mu glavu,
pa gu turi konja u zobnicu,
zakači gu konja na telkiju.
Pa otide kod miloga kuma: 135
„Ja iskoči, ti moj mili kume,
da ti platim konja što s’ kovaja!”
Manu sablju, oseče mu glavu,
pa gu turi konja u zobnicu,
zakači gu konja na telkiju. 140
Pa otide kod njegovu sestru.
Mrtav pada on s konja na zemlju.
Sestra ga je žalno oplakala.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
