Prvo oslobođenje Tušilovića 26. IX 1941. god.
U planini, u Debeloj kosi
Koja sada slavno ime nosi,
Tu je logor Opačića Ćane
I njegove čete odabrane.
Jedno jutro junak poranio, 5
U velike misli udario:
Gleda četu, diku od junaka,
Al' je malo dobrije’ pušaka.
Zato misli đe bi udario
I ratnoga plijena zadobio. 10
Kad je junak misli premislio,
Družini je svojoj govorio:
„Braćo moja i družino draga,
Sada drugog ne trebamo blaga,
Osim pravih mauzer pušaka 15
I što više ubojnih metaka;
Još mitraljez kad bi se našao,
Ko bi s nama na kraj izašao.
Nego, braćo, evo jutros rano
V’jest mi šalje Blažević Mihajlo. 20
U mom selu komandir je straže,
Pa slušajte što u pismu kaže:
„Domobrani sad u selu stoje,
Baškare se k’o kod kuće svoje;
Hapse ljude, po selu šetaju, 25
U opasnost skoro ne vjeruju;
Komandir im ljuti je ustaša,
Ponaša se kao pravi paša.“
Nego, braćo, da se opremimo
I još noćas da ih pohodimo 30
I za zdravlje pašu upitamo,
Oružja im ono pokupimo.
U Tuš’lov’ću, u mom rodnom selu,
Dobro poznam okolinu c’jelu,
Svako drvo, staze i bogaze, 35
Sa svih strana poznajem prilaze.
Na prag im se možemo probiti
I posadu c’jelu zarobitk,
Da kažemo gadu ustaškome
Ko je gazda na ognjištu mome. 40
Ima, kaže, dvadeset pušaka
I mitraljez, sanak partizana.
Ako će nas sreća poslužiti,
Dobro ćemo četu oružati.“
Kad družina riječi saslušala, 45
Od radosti na noge skočila,
Komandira svoga zagrlila
I ovako šemu govorila:
„Oj, Ćanica, čete komandiru,
Ne želimo ležati u miru. 50
Kud narediš tuda četa kreće,
Naše puške promašiti neće.
Ustaše nam po selu haraju,
A drugovi na puške čekaju.
Zato časa časit’ ne smijemo, 55
Već idemo da puške otmemo.
Tad će naša četa biti jaka
Kad toliko dobije pušaka.
Još će s nama braća iz Loskunje,
Kojima su puške potrebnije.“ 60
To je Ćani jako milo bilo,
U grud’ma mu srce zaigralo.
Mlada četa triest partizana
Jedva čeka da se spusti tama,
Tad krenuše iz Debele kose 65
K’o da j’ vile na krilima nose.
Napred ide Opačić Ćanica,
S njime junak Perić Ignjatija,
Pa Košarić i Basara Mile —
Dvije ljute sa prisoja zmije. 70
Tu je mladi Petrović Miloše
I još mlađi Opačić Uroše —
Omladinci da im para nije,
Što jednako i pjeva i bije.
I još mlada Mica bolničarka 75
Milašinčić, rodom sa Žumberka,
Hrvatica, naša seka mila,
Sa dva brata na Kordunu bila;
Sve troje su tri dobra junaka
Koje jedna porodila majka, 80
Kompartija u boj opremila
I na Kordun k nama opravila.
Mala Mica s dva rođena brata —
To je bratstvo Srba i Hrvata
Što j’ fašizam razoriti htio, 85
Al’ se ovdje ljuto prevario.
Taman ponoć bješe prevalila
Kad je četa u Tuš’lović stigla.
Prokleta je mjesečina bila,
Pa se četa u groblje sklonila; 90
Prići bliže mjesečina smeta,
Jedan stražar po cesti se šeta
A posada u kasarni spava,
Stražar pjeva, ničem se ne nada.
Kad je Ćane sve to izvidio, 95
Družini se natrag povratio;
Tada četu brzo rasporedi:
Po tri druga na cestu odredi
Rad’ zaštite sa obadve strane,
Iznenada da neko ne bane. 100
Gnjacu šalje da od crkve zađe,
Kod napada da se s leđa nađe
I da čuva potoka dolinu,
Da gadovi pobjeći ne mogu.
S ostalima on u napad krenu. 105
Psuju borci kletu mjesečinu
Što j’ saveznik sada dušmaninu.
Napred Ćane kraj potoka gmiže,
S drugovima do mostića stiže
Neopažen, još ne bješe muke, 110
Već je stražar na domaku puške.
Al’ pucati niko nije smio
Da posadu ne bi probudio.
Al’ kad potok prelazit’ stadoše,
U potok se neki otiskoše; 115
Partizane stražar opazio
Pa se jadu brzo dosjetio
I od straha u kuću skočio
I posadu brzo uzbunio.
Sad da vidiš Opačića Ćane: 120
On povika svoje partizane
Koji brzo na noge skočiše,
K’o oluja napred poletiše,
Pred vratima busiju uzeše
I na vrata vatru otvoriše, 125
Domobrane na predaju zvaše.
Al’ komandir ustaša im bio,
Na predaju nije ni mislio,
Već mitraljez rukom dohvatio,
Pa na vrata s njima poletio; 130
Jedan rafal iz njega pustio,
Al’ je mrtav vrata zaglavio.
Sad da vidiš Ćanice junaka,
Kakvih malo porodila majka!
Odmah vatre prekid naredio, 135
Domobrane na predaju zvao.
Ćane zove, niko se ne javlja,
Ali junak triput ne ponavlja;
U dva skoka na vrata doleti,
A kad tamo ima što vidjeti: 140
Domobrani prozor otvorili
I pobjeći tuda pokušali;
Samo prvi dok su poletili,
Partizan’ma u ruke su pali
Jer ih tamo čeka ljuta guja, 145
Dobar junak Perić Ignjatija
Kog poznaje na Kordunu svako,
Kome dušman ne umiče lako.
Domobrani kad to opaziše,
Od prozora svi se okrenuše, 150
Al’ kad Ćanu na vrat’ma spaziše,
Iz ruku im puške ispadoše
I same se ruke podigoše.
Tad je Ćane društvo okupio,
Mauzerke puške pokupio, 155
Municije dosta zadobio.
A mitraljez partizani ljube
Kao ljudi željni svoje ljube.
To je prvi mitraljez u četi
Koj’ će nove puške donijeti. 160
Ovaj neće tući partizane:
Teško onom ko j’ sa druge strane!
Još vojničko odjelo im svuče
Da se četa vojnički obuče.
Domobrane tad je postrojio 165
Pa im ljudske riječi govorio
O Hrvatskoj, našoj domovini,
Koju nam je Hitler porobio,
Izdajnike u njoj pronašao
Ne bi l’ kako braću zavadio, 170
Pa među se da se pokoljemo
I Njemcima mjesta napravimo.
Nije Ćane ljudska krvopija:
Domobrane kući je pustio
I hrvatskoj braći poručio: 175
„Ne slušajte Ante izdajnika,
Hitlerovog slugu i krvnika,
Već slušajte Kompartiju slavnu,
Koja s bori za narodnu pravu,
Koja vodi vojsku partizansku 180
Za slobodnu domovinu majku.
Na fašiste puške okrenite
I fašiste iz zemlje gonite
Da slobodu prije izborimo
I k’o braća u slozi živimo!“ 185
Tako ih je Ćane sjetovao,
Pa ih onda kućama pustio
Nek kazuju što su ovdje čuli
I oružje đe su ostavili.
Onda četa svojim putem krenu 190
I zamaknu u goru zelenu,
Dobra plijena sa sobom noseći,
Za nove se borbe spremajući.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
