Prvi maj 1890. godine
Zora sreće nebom rudi,
Slobode se bliži dan.
Uspavana svest se budi,
I vekovni bega san.
Ne, sad više nema plača,
Zvek se čuje:
Od okova oštra mača
Radnik kuje.
Zadrmô se presto bede
I vlasništva bledi sjaj,
Zagrljeno ljudsteo grede,
Da nam sramu nađe kraj.
I kumiri strepe holi,
Stra' ih shvati, —
Dršću laži apostoli
I Pilati.
Biće bure, biće groma,
Oriće se ceo svet,
Al' iz krvi, toga loma
Ljubavi će nići cvet.
Ne, sad nema više plača,
Zvek se čuje:
Od okova oštra mača
Radnik kuje.
