Први мај 1890. године
Зора среће небом руди,
Слободе се ближи дан.
Успавана свест се буди,
И вековни бега сан.
Не, сад више нема плача,
Звек се чује:
Од окова оштра мача
Радник кује.
Задрмô се престо беде
И власништва бледи сјај,
Загрљено људстео греде,
Да нам сраму нађе крај.
И кумири стрепе холи,
Стра' их схвати, —
Дршћу лажи апостоли
И Пилати.
Биће буре, биће грома,
Ориће се цео свет,
Ал' из крви, тога лома
Љубави ће нићи цвет.
Не, сад нема више плача,
Звек се чује:
Од окова оштра мача
Радник кује.