Pođe momče da prošeta
Kroz toj lojze nebereno,
Pa si nađe malu momu,
Sedela je na kamena,
Češlja kosu niz ramena. 5
Kosu češlja, majku kune:
— Proklet’ da si, moja majke,
Što me rodi tol’ko lepu!
Ja ne mogu da si prođem
Kroz sokaka naše selo 10
Od bećari, mladi momci.
Svaki oće da mi ljubi
Belo lice, belo čelo,
Belo čelo, beli grudi.
Pevač i mesto zapisa
Reference
Izvor
Narodne pesme iz leskovačke oblasti, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1990., sakupio Dragutin M. Đorđević, priredio Momčilo Zlatanović., str. 81.
