Pođe Stana da kumuje,
s mila brata Mihaila.
Kad si bude sredi gore
Sede Stana da laduje,
belo lice izbrisuje, 5
svilen eglek utopuje;
progovara brat Mihajlo:
čuješ mene tanka Stano,
dosad smo mi braća bili
a od sada verna ljuba. 10
„Pukni brate, ne zinuja,
duni vetre od gornjaka,
te odnesi majke reči:
nek mi prati crnu mrežu,
da zamrežim belo lice 15
da ne ljubi brat Mihajlo.”
Pevač i mesto zapisa
Sedeljske pesme iz leskovačkog sreza. Razgojna — sr. leskovački, pribeležio Drag. M. Jovanović, op. pisar.
