Poštopoto poslanik/17
PRIZOR XI
Petrović i pređašnji.
PETROVIĆ:
Dobar dan. Evo mene opet. Nisam istina dolazio duže vremena, malo sam se srdio na Vasu, ali dobri prijatelji ne treba da se za svaku tričariju zavade, nije li tako Joldaš?
POPOVIĆ:
Tako je, dobro si mi došo.
PETROVIĆ:
To će[mo] odma viditi, jer iskreno ti kažem, zabadava nisam došo.
POPOVIĆ:
A zbog čega to?
PETROVIĆ:
Ta zbog čega drugog već zbog toga tvoga poslanstva. Jel bogati, kako stojimo?
POPOVIĆ:
Još se nezna... naravno... stvar je još u neizvesnosti.
PETROVIĆ:
Istina? Vidiš sada te poznajem, znao sam ja to, pa zato sam i došo. U prvoj vatri bio se malo razljutio... ali sada te je valjda prošlo. Pa zato poslušaj me dragi prijatelju, tvoje će poslanstvo i tebi i nami škoditi, pa zato amani se toga posla. Evo, ja te kao tvoj prijatelj molim, a to mora svaki učiniti, ko ti je prijatelj.
MILAN:
Da g. Popoviću, manite se te namere.
EVICA:
Slatki tatice nemojte biti poslanik.
POPOVIĆ:
Znači tako! Ali zašto?
PETROVIĆ:
Zašto? Hm! A ti baš oćeš da budeš.
POPOVIĆ:
Zašto ne?
PETROVIĆ:
Zato... zato, što nije za tebe.
POPOVIĆ:
A zašto da nije za tebe. [Očito greška. Treba: „Za mene”]-
PETROVIĆ:
Zato što nećeš biti.
POPOVIĆ:
A ja ti kažem da ću biti, po drugi put ti kažem da ću biti i po treći put ti kažem da ću biti.
PETROVIĆ:
A ja ti kažem da nećeš biti, i po drugi put ti kažem da nećeš biti i po treći put ti kažem da nećeš biti, pa sada zbogom. Milane ajde kući. (Ode)
MILAN (polako):
Zbogom draga Evice - teško nama {jasno). Klanjam se (ode)
EVICA:
Oh dragi tatice -
POPOVIĆ:
Ni reči - odlazi u tvoju sobu (Evica ode).
JECA:
Jeli to ko vidio, da oni -
POPOVIĆ:
Ti ženo ne mešaj se u moje poslove - gledaj za tvojim ručkom (Jeca ode) tako, sad smo na samo, sad se bar možemo razgovarati. Dakle, šta mislite dragi g. Jazavče?
JAZAVAC:
O tome imamo kade dovoljno razgovarati se, sada me izvinite moram odma odlaziti važan me posao zove. Istina žao mi je da vas ostavljam u ovom raspoloženju, ali kao što rekoh, moram odlaziti, važan me posao zove. Klanjam se (ode).
POPOVIĆ:
Svi odoše, svi se razbegoše, još sam samo ja ostao. Pa dobro, a ti čuj Vaso Popoviću, ja ti kažem, ti ćeš biti poslanik. ja ti dobar stojim.
(Kraj II činu.)