Poštopoto poslanik/15
| ◄ PRIZOR VIII | PRIZOR IX | PRIZOR X ► |
PRIZOR IX
Popović, Jazavac i pređašnji.
POPOVIĆ (uzrujan):
Strašno, nečuveno! Svi mi se smeju, kao da su se pomamili. A kad sam jim program pročito, svi ko u jedno grlo. Zar je to tako smešno pitam ja vas Jazavče, zar je to tako smešno?
EVICA (Milanu):
Dobro je
MILAN (isto tako):
Nikad bolje.
JAZAVAC:
Naprotiv veleštovani prijatelju, to nije smešno, već je zavist, pakost, prezobrazluk od ti ljudi, koji bi i sami hteli biti poslanici, te pošto ne mogu da budu, to su nešto revni... klanjam se gđe.
POPOVIĆ:
„Okan’ se ćorava posla” reče onaj, zašto da je ćorav? „Ta nije to za tebe” reče ovaj, a zašto da nije „Sedi s mirom čoveče”. A zašto da sedim? Zašto? Zašto? Niko da odgovori zašto, već se samo smeju - smeju ko prave lude, budale, magarci.
JAZAVAC:
Tako je veleštovani prijatelju, niko da kaže zašto, a to zato biva. što nemaju šta da kažu, jer da imaju, ko što rekoh - (za sebe) a šta će ovaj ovde.
POPOVIĆ:
Ali ja ću ljima pokazati, što je u stanju učiniti Vasa Popović. Znaće oni, koga su ismevali, poznaće oni s kime imaju posla.
JAZAVAC:
Tako je veleštovani prijatelju, jer kad [bi] oni znali, s kime imaju posla. ponda ko što reko -
POPOVIĆ:
Pa ma oni stali na glavu, ja ću opet biti poslanik!
MILAN:
Dragi gospodin Popović.
POPOVIĆ:
Servus!
EVICA:
Tatice slatki, što se tako žestite.
POPOVIĆ:
Ja? Ni najmanje, baš se nimalo ne žestim. Oni se žeste jer su zavidljivci, moji zakleti neprijatelji, koji bi jedva čekali. da ja odstupim. Ali to neće doživeti.
JAZAVAC:
Tako je veleštovani prijatelju nikako odstupiti, jer ko što rekoh - gospođice Evice, imam nešto vrlo lepoga da vam saopštim. ko što rekoh -