Pošla Stana da kumuje
Pošla Stana da kumuje,
Sas Jovana milog brata.
Minu goru, ne vreviše,
Minu drugu, ne dumaše,
Kada beše treća gora, 5
U nju ima tri izvora.
Stanu Jova, vodu pije,
Stanu Stana, lice mije.
Lice sinu kao slnce,
Bele ruke kako mesec. 10
Progovara brat Jovane:
„Lele Stano, sestro mila,
Do s'g si mi sestra bila,
A od s’g si moje ljube.“
„Čujte tice u gorice, 15
Pa kažite glas kod maću.
Nek mi prati lakat platno,
I u platno sitnu mrežu,
Da zamrežim belo lice,
Pa da ripnem u Dunava. 20
Bolje da me ribe jedu,
Nelo da me brat’k ljubi.“
