Пошла Стана да кумује
Пошла Стана да кумује,
Сас Јована милог брата.
Мину гору, не вревише,
Мину другу, не думаше,
Када беше трећа гора, 5
У њу има три извора.
Стану Јова, воду пије,
Стану Стана, лице мије.
Лице сину као слнце,
Беле руке како месец. 10
Проговара брат Јоване:
„Леле Стано, сестро мила,
До с'г си ми сестра била,
А од с’г си моје љубе.“
„Чујте тице у горице, 15
Па кажите глас код маћу.
Нек ми прати лакат платно,
И у платно ситну мрежу,
Да замрежим бело лице,
Па да рипнем у Дунава. 20
Боље да ме рибе једу,
Нело да ме брат’к љуби.“