Pošal čovek,
poteral niz polje
čudno stado,
pa naprail čudni zagonji,
pa pomuzal čudno mleko, 5
pa podsiril čudno sirenje.
Sabraše se čudni ’tići,
pa razjuriše čudnog pastira,
razjuriše čudnu stoku,
iskljucaše čudno sirenje, 10
rasturiše počudišta, raščudišta,
uročišta, priročišta;
(Petru) na život i zdravje.
(209)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 349. br. 564.
Košutić, Vladeta R. Čudan miš i zmijine kosti, KN, br. 579 (od 24. III 1979)