Пошал човек,
потерал низ поље
чудно стадо,
па напраил чудни загоњи,
па помузал чудно млеко, 5
па подсирил чудно сирење.
Сабраше се чудни ’тићи,
па разјурише чудног пастира,
разјурише чудну стоку,
искљуцаше чудно сирење, 10
растурише почудишта, рашчудишта,
урочишта, прирочишта;
(Петру) на живот и здравје.
(209)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 349. бр. 564.
Кошутић, Владета Р. Чудан миш и змијине кости, КН, бр. 579 (од 24. III 1979)
