Početak bune protiv dahija (SANU)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Početak bune protiv dahija

0001 Prošetaše četiri turske dahije —
0002 Od-Alija i Čučuk Salije
0003 I Turčina Selim muselima,
0004 S Osmanom, bratom Selimovijem,
0005 Za njima bašah pet stotina.
0006 Otidoše zemljom Šumadijom,
0007 Težak zulum čine Šumadiji:
0008 Đe nahode vlaha bijesnoga
0009 Al’ na ramo sjajna džeferdara
0010 Ali pod njim konja debeloga,
0011 Njega uzmu, a pare ne daju,
0012 Đe nahode lijepe đevojke
0013 Al’ nevjeste skoro dovedene,
0014 Er ih silom na sramotu ljube.
0015 I to biše Srbi oprostili,
0016 No ne mogu oprostit’ nikako —
0017 U neđelju kad neđelja dođe,
0018 Popovi božu leturđiju služe,
0019 Oni njima popadije ljube.
0020 Dokle ih je konak nagonio
0021 U Topolu, nasred Šumadije,
0022 Pod kulom vojvode Đorđije,
0023 Tu su Turci šator razapeli.
0024 Al’ vojvoda dva veselja gradi,
0025 Jelu udaje, a ženi Jovana;
0026 Jovana ženi sasred Čačka
0027 Milom kćercom Cincarević’ Janka,
0028 Sestru daje popu Mrkonjiću.
0029 Za snahu je svate opravio,
0030 A doša je pope u dvorove
0031 I doveo svatah pet stotinah.
0032 No izljegoše trides’ đevojaka,
0033 Među njima vojvodina seka,
0034 A do nje su dva đevera mladi,
0035 Za desne su ufatili se ruke,
0036 Sigraju se na gumno pod kulom.
0037 No ih gleda Selim muselime —
0038 Dimna li je Jelika đevojka,
0039 Dimna li je, jad je ubio,
0040 Sve je kolo nadvisila mlada,
0041 Jošt se mlada nakrasila sama
0042 Malom iglom i crvenom svilom.
0043 No da reče Selim muselime:
0044 „O, Osmane, gori od đevojke,
0045 Nu uzjahši vranca debeloga,
0046 Ti otidi među đevojkama,
0047 Dovedi mi vojvodinu seku,
0048 Noćas nojcu i sjutra do podne,
0049 Pa ću je dat’ popu Mrkonjiću!”
0050 No mu Osman riječ besjedio:
0051 „A ne, brate, ako Boga znaš,
0052 U kulu su svatah pet stotinah,
0053 Poklate se baše i svatovi!”
0054 Od bolje mu biti ne mogaše,
0055 No uzjaha konja golemoga,
0056 I otide među đevojkama,
0057 I na Jelu kolo raspučio,
0058 Dofati za ruku đevojku.
0059 Puštiše se dva đevera mladi,
0060 Puštiše se, oba poginuli,
0061 Povede ju Ture pod šatoru,
0062 Dade ju Selim muselimu.
0063 Kad viđeše bašah pet stotinah,
0064 Svaki cicu dofati s rakijom,
0065 Te ih daju vojvodinoj seki.
0066 Jela daje bašama rakiju;
0067 Kako kome čašu dodavaše,
0068 Svaki jo’ se ruke dofatiše,
0069 Da mu u Jelu dio ne pogine.
0070 Kad izljeze vojvodina ljuba,
0071 Ona gleda pod šator Turcima,
0072 Ali Jela đe rakiju služi.
0073 Hitro mlada u dvor uljeze,
0074 Te kaza gospodaru svome.
0075 Tade skoči Petrović Đorđije,
0076 Jovana brata dozivaše;
0077 Al’ se dimno braća ođedoše:
0078 Obukoše tanane košulje,
0079 Po košulji zelene dolame,
0080 Zatakoše sedam samokresah,
0081 O ramenah sablju objesiše,
0082 A u ruke vezene šejšane,
0083 Otidoše pod šator Turcima.
0084 No da reče Petrović Đorđija:
0085 „O Turčine, Selim’ muselime,
0086 Ja te kumim Bogom od nevolje
0087 I turskijem svecom Muhamedom,
0088 Pušti mene Jeliku đevojku,
0089 Uzmi blaga koliko ti drago!”
0090 No mu reče Selim muselime:
0091 „Hajde otolen, Petrović’ Đoko,
0092 Nije blago konji ni volovi,
0093 Nit’ je blago srma ni zlato,
0094 No je blago što je srcu drago!
0095 Ja ju noćas tebe dati neću,
0096 Noćas nojcu i sjutra do podne,
0097 Pa ću je dat’ popu Mrkonjiću
0098 Da je vodi, al’ kako mu drago!”
0099 Stan’ da vidiš Đoka Petrovoga,
0100 Upali vezenu šešanu,
0101 A ne zgodi Selim’ muselima,
0102 No Osmana, brata njegovoga.
0103 Tade viđi Selim’ muselima
0104 I upali dvije kumburlije,
0105 A ne zgodi Đoka Petrovoga,
0106 No Jovana brata njegovoga,
0107 Mrtva ga je zemlja dočekala.
0108 A Đorđije pali kumburlije,
0109 Te četiri baše obalio,
0110 Tade vika popa i svatove.
0111 Skoči pope s pet stotin’ svata,
0112 Ubiše se baše i svatovi
0113 Po Topoli, posred Šumadije,
0114 Dok se bješe magla zafatila
0115 Od brzoga praha i olova
0116 I od pare konjske i junačke,
0117 Ne vidi se konja ni junaka.
0118 Posjekoše bašah pet stotina,
0119 Do jednoga Selim’ muselima.
0120 Priskaču vlasi šumadinski,
0121 Nagoni ga jedan na drugoga;
0122 On uteče u Đokovu kulu,
0123 No ga ćera Petrović Đoko.
0124 Na vrta ga srete petar stari,
0125 Đorđiji riječ govorio:
0126 „Nemo’ mi ga, Đoko, u dvorove!”
0127 Junak Đoko odoljet’ ne može,
0128 Od bedrice sablju izvadio,
0129 Svome babu glavu okinuo.
0130 Tade skoči Selim muselime,
0131 Pa je Ture riječ besjedilo:
0132 „Bud’ Đoko posječe oca svoga,
0133 A da kako će mene uzmaknuti!”
0134 Pa skoči na pendžer od kule,
0135 A s pendžera na žutu nerandžu.
0136 Nogo vika Petrović Đorđije:
0137 „Čeka’, udri, pope Mrkoniću,
0138 Ja ubiješ Bika od Rudnika!”
0139 No se pope blizu namjerio,
0140 Od obraza tanku pušku pali
0141 I pogodi Selim’ muselima,
0142 Slomio mu nogu u koljeno.
0143 No dotrča Petrović Đorđija,
0144 Posječe mu glavu od ramena,
0145 Pa Jovana brata ukopao,
0146 A ljubu mu natrag opravio.
0147 Te Đorđije sitnu knjigu piše,
0148 Posla je caru u Stambolu:
0149 „Čuješ li me, care, dragi gospodare,
0150 Hamani mi care tri godine,
0151 E propade Šumadija raja
0152 Od zuluma tvojije Turaka,
0153 Već mi tvoje baše dojadiše,
0154 Hoću šnjima biti boja ljuto!”
0155 Viđe care što mu knjiga piše,
0156 Đorđiji drugu opravio:
0157 „Čuješ li me, vojvoda Đorđija,
0158 Vjera ti je za devet godina,
0159 Udri, Đoko, rodila te majka,
0160 I mene su baše dojadile,
0161 Uzeše mi carevu miriju!”
0162 Kad Đorđiju knjiga dopanula,
0163 On zametnu rata sa Turcima
0164 I odbrani zemlju Šumadiju.
0165 To je bilo kad se činilo.



Izvor[uredi]

SANU IV - Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1974.