Posmrče osvećuje braću
Fala bogu, fala jedinome,
imala majka devet mili sipa,
i desegu milu ćerku,
torbem gi je jadna izranila,
sas vreteno jadna oženila, 5
pa gi isprati u crkvu na pričesa,
na pričesta na dan Veligdana.
Bog ti ubija od gore junače,
pogubi devet mili sina,
milu ćerku za ljubu uzeja, 10
devet snaje devet izmećarke.
Izlegla majka na obornja vrata,
te mi čeka devet mili sina,
Sve je sabor iz crkve iskočija,
njojzi nema sinovi da doću, 15
pa mi pita te prve kojšije:
„Čujete li, vi prve kojšije,
vidoste li moji devet sina?”
Oni ne možu od žalos’ da gu kažu:
„Sabor mnogo, sag će da gi stignu”.20
Jopet izlegla na obornja vrata,
pa mi čeka devet mili sina,
njojzi nema sinovi da stignu,
pa mi pita te druge kojšije:
„Čujete li, vi druge kojšije, 25
vidoste i moji devet sina?”
„Čuješ li ne, naša stara majko,
ne možemo žalost da kažemo;
bog ti ubija od gore junače,
pogubi ti devet mili siia, 30
mili ćerku za ljubu uzeja,
devet snaje devet izmećarke”.
Kuka majka do boga se čuje;
„Avaj mene do boga jedinoga!”
Dožaln se bogu jedinomu, 35
te mi prati dva boža anđela,
da pitaju onu staru majku,
šta je njojze do boga nevolja.
Stvoriše se dva mlada prosjaka,
te otoše kod one stare majke: 40
„Čuješ li ne, naša stara majko,
što ti tebe do boga nevolja,
te mi kukaš, do boga se čuje?”
„Od boga mi mene motno dobro,
ne je mene sala od dušmane, 45
bog mi daja devet mili sina,
i desetu jadnu milu ćerku,
torbom sam gi jadna izranila,
pa gi izprati u crkvu na pričesa,
na pričesa na dan Veligdana; 50
bog ga ubija od gore junače,
pogubi mi devet mili sina,
milu ćerku za ljubu uzeja,
devet snaje, devet izmećarke".
Pa otoše dva boža anđela, 55
pa kazuje bogu jedinomu.
Bog gu dade jedno muško dete,
za tri godine u buljuk iskočilo,
pa ulegoše u ladne meane,
u meane do trideset drugara, 60
vino piju, uz vino se kunu,
kuj u sestru, kuj u mila brata,
dete se kune u svoju staru majku,
i se kune u sablju dimiskinju,
družba mu se njemu posejala: 65
„Bog te ubija, dete trogodišnje,
što se ne kuneš ka tvoja družina,
no se kuniš u tvoju staru majku,
staru majku na dana do pladne,
i se kuneš u sablju dimiskinju, 70
dimiskinju u studeno gvožđe".
Zazor dođe ludomu detetu,
pa otide u svoje ramne dvore;
„Bog te ubija moja stara majko,
što mi nesi ti brata rodila, 75
ili brata ili jednu sestru,
da se kunem ka moja družina,
no se kunem u moju staru majku,
i se kunem u sablju dimiskinju,
mene me se družba posmejala!" 80
Govori mu ostarela majka:
„Čuješ li me, moje ludo dete,
ne sme majka tebe da ti kaže,
majka ti imala devet mili sina,
i desetu jednu milu ćerku; 85
isprati u crkvu na pričesa,
na pričesa ia dan Veligdana.
Posili se od gore junače,
te pogubi devet mili sina,
ćerku mi je za ljubu uzeja, 90
devet snaje, devet izmećarke”.
Pa se diže dete trogodišnje,
pa mi spralja ludoga ždrebića,
podsteguje, od zemlje ga podiguje,
i mi tura sablju dimiskinju, 95
i mi tura laku topuzinu,
da pogubi od gore junače.
Plače majka, dete mi ne pušća:
„Nemoj da ideš moje ludo dete,
on će tebe, ludo, da pogubi!" 100
One ne sluša svoju staru majku,
no mi ide kud gore junaka,
pravo ide na studenu češmu,
platno belu devet beljurkinje,
beljurkinje, devet izmećarke. 105
Govori gi dete trogodišnje:
„Čujete li, devet izmećarke,
da l je doma gorem gospodare?"
„Idi, veli, na one bele kule,
tu da nađeš gorem gospodara". 110
Pravo ide u njegove dvore,
izlegla mu ona mila sestra:
„Pomoz’ bogom, moja mila sestro,
da li je doma gorem gospodare?"
Govori mu ona mila sestra: 115
„Nije doma gorem gospodare,
on otiša lova da mi lovi,
ajde, brate, na visoke kule".
On se uspe na visoke kule,
pa mu služi ona mila sestra, 120
pa mu služi ono rujno vino,
i mu tura svakojako bilje,
prispa mu se ludomu detetu.
Govori mu ona mila sestra:
„Legni brate, malo da pospiješ". 125
Tu zaspalo ono ludo dete,
što ga kučka njega ukovala,
na ruku mu turi teške bukagije,
i na noge te teške katance,
pa mu uzjanu ludoga ždrebića, 130
pa iskoči na obornja vrata,
te mu čeka gorem gospodara.
Probudi se dete trigodišnje,
glavu diže, glava mu je teška,
ruke gleda, ruke uvezane, 135
i na noge te teške katance,
pišti dete, do boga se čuje:
„Avaj, sestro, do boga jedinoga,
što si mene ovo napravila!"
Tu mi stiže gorem gospodare, 140
govori mu ona verna ljuba:
„Dobro dođe, gorem gospodare,
ja sam bolje lova ulovila!"
On se uspe na visoke kule,
pa mi uze dete trigodišnje, 145
te ga nosi na obornja vrata,
da pogubi dete trigodišnje.
Sestra mu se uspe ia visoke kule,
pa govori dete trigodišnjo:
„Čuješ li me, gorem gospodare, 150
pušti mene moju desnu ruku,
ja da svučem moje svilno ruvo,
da ostavim mojemu sestričiću,
da se one bogme ne okravu".
Prevara se gorem gospodare, 155
te mu pušća njemu desnu ruku;
ne svukuje svoje svilno ruvo,
no dovata sablju dimiskinju,
te pogubi gorem gosnodara.
Kada vide ona mila sestra, 160
ona rže kučka da mi bega,
sačeka gu dete trigodišnje,
sačeka gu na obornja vrata,
dovati gu za one russ kose,
isečs gu onu rusu glavu, 165
pa gu tura u svilene bisaze,
pa mi uzjanu ludoga ždrebića,
pravo ide na studenu češmu,
te mi uze devet mile snaje,
pravo ide u svoje dvorove. 170
Izlegla je ostarela majka,
pa mi gleda u svilene bisaze,
što ga sestra darem darovala.
Kada vide onu rusu glavu,
rusu glavu od svoje mile ćerke, 175
ona uze jednak da mi plače.
Govori gu dete trigodišnje:
„Ne mi plači, moja majko stara,
ona ćaše i mene da pogubi".
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
