Посмрче освећује браћу
Фала богу, фала јединоме,
имала мајка девет мили сипа,
и десегу милу ћерку,
торбем ги је јадна изранила,
сас вретено јадна оженила, 5
па ги испрати у цркву на причеса,
на причеста на дан Велигдана.
Бог ти убија од горе јуначе,
погуби девет мили сина,
милу ћерку за љубу узеја, 10
девет снаје девет измећарке.
Излегла мајка на оборња врата,
те ми чека девет мили сина,
Све је сабор из цркве искочија,
њојзи нема синови да доћу, 15
па ми пита те прве којшије:
„Чујете ли, ви прве којшије,
видосте ли моји девет сина?”
Они не можу од жалос’ да гу кажу:
„Сабор много, саг ће да ги стигну”.20
Јопет излегла на оборња врата,
па ми чека девет мили сина,
њојзи нема синови да стигну,
па ми пита те друге којшије:
„Чујете ли, ви друге којшије, 25
видосте и моји девет сина?”
„Чујеш ли не, наша стара мајко,
не можемо жалост да кажемо;
бог ти убија од горе јуначе,
погуби ти девет мили сииа, 30
мили ћерку за љубу узеја,
девет снаје девет измећарке”.
Кука мајка до бога се чује;
„Авај мене до бога јединога!”
Дожалн се богу јединому, 35
те ми прати два божа анђела,
да питају ону стару мајку,
шта је њојзе до бога невоља.
Створише се два млада просјака,
те отоше код оне старе мајке: 40
„Чујеш ли не, наша стара мајко,
што ти тебе до бога невоља,
те ми кукаш, до бога се чује?”
„Од бога ми мене мотно добро,
не је мене сала од душмане, 45
бог ми даја девет мили сина,
и десету јадну милу ћерку,
торбом сам ги јадна изранила,
па ги изпрати у цркву на причеса,
на причеса на дан Велигдана; 50
бог га убија од горе јуначе,
погуби ми девет мили сина,
милу ћерку за љубу узеја,
девет снаје, девет измећарке".
Па отоше два божа анђела, 55
па казује богу јединому.
Бог гу даде једно мушко дете,
за три године у буљук искочило,
па улегоше у ладне меане,
у меане до тридесет другара, 60
вино пију, уз вино се куну,
куј у сестру, куј у мила брата,
дете се куне у своју стару мајку,
и се куне у сабљу димискињу,
дружба му се њему посејала: 65
„Бог те убија, дете трогодишње,
што се не кунеш ка твоја дружина,
но се куниш у твоју стару мајку,
стару мајку на дана до пладне,
и се кунеш у сабљу димискињу, 70
димискињу у студено гвожђе".
Зазор дође лудому детету,
па отиде у своје рамне дворе;
„Бог те убија моја стара мајко,
што ми неси ти брата родила, 75
или брата или једну сестру,
да се кунем ка моја дружина,
но се кунем у моју стару мајку,
и се кунем у сабљу димискињу,
мене ме се дружба посмејала!" 80
Говори му остарела мајка:
„Чујеш ли ме, моје лудо дете,
не сме мајка тебе да ти каже,
мајка ти имала девет мили сина,
и десету једну милу ћерку; 85
испрати у цркву на причеса,
на причеса иа дан Велигдана.
Посили се од горе јуначе,
те погуби девет мили сина,
ћерку ми је за љубу узеја, 90
девет снаје, девет измећарке”.
Па се диже дете трогодишње,
па ми спраља лудога ждребића,
подстегује, од земље га подигује,
и ми тура сабљу димискињу, 95
и ми тура лаку топузину,
да погуби од горе јуначе.
Плаче мајка, дете ми не пушћа:
„Немој да идеш моје лудо дете,
он ће тебе, лудо, да погуби!" 100
Оне не слуша своју стару мајку,
но ми иде куд горе јунака,
право иде на студену чешму,
платно белу девет бељуркиње,
бељуркиње, девет измећарке. 105
Говори ги дете трогодишње:
„Чујете ли, девет измећарке,
да л је дома горем господаре?"
„Иди, вели, на оне беле куле,
ту да нађеш горем господара". 110
Право иде у његове дворе,
излегла му она мила сестра:
„Помоз’ богом, моја мила сестро,
да ли је дома горем господаре?"
Говори му она мила сестра: 115
„Није дома горем господаре,
он отиша лова да ми лови,
ајде, брате, на високе куле".
Он се успе на високе куле,
па му служи она мила сестра, 120
па му служи оно рујно вино,
и му тура свакојако биље,
приспа му се лудому детету.
Говори му она мила сестра:
„Легни брате, мало да поспијеш". 125
Ту заспало оно лудо дете,
што га кучка њега уковала,
на руку му тури тешке букагије,
и на ноге те тешке катанце,
па му узјану лудога ждребића, 130
па искочи на оборња врата,
те му чека горем господара.
Пробуди се дете тригодишње,
главу диже, глава му је тешка,
руке гледа, руке увезане, 135
и на ноге те тешке катанце,
пишти дете, до бога се чује:
„Авај, сестро, до бога јединога,
што си мене ово направила!"
Ту ми стиже горем господаре, 140
говори му она верна љуба:
„Добро дође, горем господаре,
ја сам боље лова уловила!"
Он се успе на високе куле,
па ми узе дете тригодишње, 145
те га носи на оборња врата,
да погуби дете тригодишње.
Сестра му се успе иа високе куле,
па говори дете тригодишњо:
„Чујеш ли ме, горем господаре, 150
пушти мене моју десну руку,
ја да свучем моје свилно руво,
да оставим мојему сестричићу,
да се оне богме не окраву".
Превара се горем господаре, 155
те му пушћа њему десну руку;
не свукује своје свилно руво,
но довата сабљу димискињу,
те погуби горем госнодара.
Када виде она мила сестра, 160
она рже кучка да ми бега,
сачека гу дете тригодишње,
сачека гу на оборња врата,
довати гу за оне русс косе,
исечс гу ону русу главу, 165
па гу тура у свилене бисазе,
па ми узјану лудога ждребића,
право иде на студену чешму,
те ми узе девет миле снаје,
право иде у своје дворове. 170
Излегла је остарела мајка,
па ми гледа у свилене бисазе,
што га сестра дарем даровала.
Када виде ону русу главу,
русу главу од своје миле ћерке, 175
она узе једнак да ми плаче.
Говори гу дете тригодишње:
„Не ми плачи, моја мајко стара,
она ћаше и мене да погуби".
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
