Posle pogreba

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Posle pogreba
Pisac: Laza Kostić



Posle pogreba

Sahranio sam ljubav
duboko u zemlju,
de dusi i vampiri
svoj konak uzimlju.

Prileteše zefiri,
celivaše je svi,
zefiri i lepiri —
al' ona mirno spi.

Prileteli su zraci
da grob celivaju,
a siđoše oblaci
da suze livaju.

Zefiri i lepiri
celivaše je svi,
i zraci i oblaci
al' ona mirno spi.
Još priđe jedan zefir,
još jedan božji zrak,
još jedan loman lepir
i isplakan oblak.

Na usti' noćni zefir,
u grudma božji zrak,
u struku loman lepir,
u očima oblak.

Priklonila je glavu
i klekla nad grobom,
orosila je travu
i cveće pod sobom.

Pod tom anđelskom rosom,
pod rosom milosti,
zar može pokojnica,
zar može još da spi?

Ta kako bi još spila,
ta kako, kako bi? —
prekipnu božja sila
i grob se razdrobi.
Prileteše zefiri,
zapojaše joj svi:
„preobrazil sja jesi,
o Bože milosti!”


Izvori[uredi]

  • Antologija srpske književnosti [1]


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Laza Kostić, umro 1910, pre 110 godina.