Poslednji samrtnik
| Poslednji samrtnik Pisac: Dušan Srezojević |
| Pesma je prvi put objavljena u časopisu „Brankovo kolo”, Sremski Karlovci 1911, god. XVII, br. 39, str. 615. |
Poslednji samrtnik
Dobra, voljena, hraniteljko ljudi,
O, majko Zemljo! Kada se pogase
Vatre života širom tvojih grudi;
Kad tamni užas ukoči talase;
Kad svenu neizmerne ljubičice
Plavih i divnih tvojih praskozorja;
Kad potamni zanavek tvoje lice,
K'o senka šuma izumrlog borja;
Kada već davno, kao plave niti,
Uzdahe srca prah večnosti pospe:
Vaj! ko će tvoje oči zaklopiti,
Ko će za tobom dug suza da prospe?
Napuštena, uzvišena Nioba,
Sa grobovima milijardi čeda
Svojih, u krilu dragom, grob do groba,
Sama, očajna, izdisaćeš seda.
I dokle tvoje materinske grudi
Pali, k'o otrov, bol jedan beskrajan;
Dok crna neman, neumolno, budi
Ledeni užas, svud sa grozom vajan,
Tvoj sveti uzdah mirisaće ti'o
Na mirišljave praiskonske vlage, -
Setne i suzne, i san neki mio
Koji tištaše grudi tvoje drage.
Izvori[uredi]
- ZLATNI DASI I DRUGE PESME. — Službeni glasnik, Beograd, 2008, str. 26
|