Posavčić Stefan

0001 Oprema se Posavčić Stefane,
0002 Oprema se na boj na Kosovo,
0003 Pa on kupi odabranu vojsku,
0004 Pričešćuje i ispovjeda je,
0005 Svu je vojsku pričestio Stevo,
0006 Pa doziva Vaistine slugu:
0007 ”Vaistine, moja verna slugo,
0008 Ti ćeš rano uj’tru uraniti
0009 I svu ćeš mi probuditi vojsku,
0010 Da stignemo u Kosovo ravno
0011 Na večeru slavnog knez-Lazara,
0012 Da smo tamo s braćom u družbini!”
0013 Preranio Vaistine sluga,
0014 Pa on pita Posavčić-Stefana:
0015 ”Gospodaru, Posavčić-Stefane,
0016 Je li vreme da mi putujemo,
0017 Mogu l’ tvoju probuditi vojsku?”
0018 Slugu pita Posavčić Stefane:
0019 ”Je li mesec na ’stok iskočio,
0020 Je l’ Danica pomolila lice?”
0021 Vaistine Stevi odgovara:
0022 ”Nije mesec na ’stok iskočio
0023 Ni Danica pomolila lice!”
0024 Steva slugi ’vako odgovara:
0025 ”Nije vreme da mi putujemo!”
0026 Jošt su dobar sanak boravili;
0027 Al’ urani Posavčić Stefane,
0028 Pa on budi Vaistinu slugu:
0029 ”Ustaj gore, Vaistine slugo,
0030 Mesec nam je na ’stok iskočio
0031 I Danica pomolila lice,
0032 Jeste vreme da mi putujemo!”
0033 Sluga usta i razbudi vojsku,
0034 Pa govori Posavčić-Stefanu:
0035 ”Gospodaru, Posavčić-Stefane,
0036 Čudan sanak pred zoru snio sam –
0037 Da se kneže u sunce obrn’o
0038 I pobio sa sjajnim mesecem,
0039 Al’ je mesec nadjačao sunce
0040 I odbio u visinu gore,
0041 A za suncem zvezde odmaknuše
0042 I s njim svetlost svoju izgubiše.”
0043 Slugi veli Posavčić Stevane:
0044 ”Muči, bolan, Vaistine, slugo,
0045 Zar je vredno verovati sanku –
0046 San je laža, a Bog je istina!”
0047 U tom vojska u red smetila se
0048 I razvila svilene barjake,
0049 Udariše bubnji i svirale,
0050 Te se šeću na boj na Kosovo.
0051 Za njim vrisak podig’o se jaki,
0052 Plaču majke za jedinim sinom,
0053 Plaču ljube za ljubeznim vojnom,
0054 A sestrice za braćom rođenom.
0055 U zao čas povriskale, tužne,
0056 Vriskom ste nam na plač naslutile
0057 I potomstvu ropstvo isplakale!