Poremećen plan/8
| ◄ VII ПОЈАВА | VIII POJAVA | ► |
VIII POJAVA
(STEVIĆKA i DRAGA, kašnje MILIĆKA i NADA, ŽARKO i SREĆKO)
STEVIĆKA (izviruje iz sobe, za se): Kakav je ovo govor? (Opazi Žarka). Aha, to je gosp. sudac! (Znakovima zove Dragu, zatim stupi naprijed i viče jako). Dobar dan, gospodine.
ŽARKO (za se): Uh, ala je gluva! (Klanja se i viče). Klanjam se... Žarko Savić, sudac.
STEVIĆKA (za se): Uh, ala je gluv. (Jače) Milo mi je, milo mi je. Ja sam Stevićka udovica, a ovo mi je kći Draga.
ŽARKO (kao prije): Milo mi je. (Rukuje se s Dragom).
STEVIĆKA (viče): Pa kako vam se dopada ovđe?
ŽARKO (isto): Krasno! Divno!
MILIĆKA (izviruje): Kakva je ovo galama? (Pljesne rukama) Ta ovo je on! (Hitno dozivlje Nadu i izlazi. Viče na sva usta) Klanjam se, gospodine.
ŽARKO (isto): Klanjam se... (Za se) Uh, ova još gluvlja.
MILIĆKA (viče). Ja sam, Milićka, udovica, a ovo mi je kći Nada.
ŽARKO (učtivo se klanja): Milo mi je... (Za se) Nijesam znao da ću naići na ovoliko prestavljanje.
MILIĆKA (viče): Kad ste došli?
ŽARKO (isto): Došao sam sinoć.
SREĆKO (smije se na strani, za se): Ala sam ih nasadio!
STEVIĆKA (lakše Dragi): Što si ti stala? Što ne progovoriš štogod?
MILIĆKA (tiše Nadi): Ti budi brža! Nije ti valjda otpao jezik.
DRAGA (viče): Jeste li dobro putovali?
NADA (brzo): Jeste li se umorili?
ŽARKO: Pa eto... eto... (Za se) Ma kanda su i ćerke gluve...
STEVIĆKA (lakše Nadi): To je bezobrazno, da se uplećete u riječ.
MILIĆKA (isto, brzo): Tako joj je po volji.
NADA (viče): Mislite li da ćete imati mnogo posla?
DRAGA (u isti mah): Jeste li već počeli raditi?
ŽARKO (zbunjen): Ne znam... jesam ...
MILIĆKA (lakše Dragi): Ti bezobraznije upadaš u riječ.
STEVIĆKA (isto): Tako joj je po volji.
SREĆKO (na strani, trese se sd smijeha): Ala je ovo krasno!
ŽARKO (Dragi, jače): Da li vam je ugodan stan?
DRAGA (isto): Vrlo ugodan.
STEVIĆKA (radosna): Šu je oslovio.
MILIĆKA (jetko): Ništa zato; pobjeda je ipak iaša.
STEVIĆKA (isto): On voli Dragu.
MILIĆKA: To ćemo viđeti...
ŽARKO (za se): Ma ovđe mi je sve nešto sumnjivo. Najbolje, da pređem na stvar. (Glasno Srećku) Gospodine!
SREĆKO: Tu sam.
ŽARKO: Koliko imate soba na raspoloženju?
SREĆKO: Imam dvije.
ŽARKO: Hm, to je malo.. .
STEVIĆKA (Dragi): Aha! Sigurno će se brže ženiti. Vidiš kako traži više soba.
MILIĆKA (Nadi): Naš je! Neće dugo biti bećar...
NADA: I meni se tako čini...
SREĆKO: A kao zašto će vam više soba?
ŽARKO: Pa zato što sam — oženjen.
SVI (zaprepašćeni): Oženjen?
ŽARKO: Ta oženjen, dakako... Moja će žena doći kroz dva dana.
SREĆKO (veseo): Bravo! Tako i treba!
MILIĆKA (gnjevno): Uh, lola jedan! Sad bi mu oči iskopala.
STEVIĆKA (isto): Da nije gluv, sad bi mu očitala lekciju.
ŽARKO (za se): Šta one još misle da sam i ja gluv? No to bi bilo lijepo... (Glasno) Meni se čini, kao da vi...
SVE: Šta?
ŽARKO: Mislite da sam i ja gluv.
SVE (začuđene): Šta?... Zar?
ŽARKO: Ja, naprotiv, sve čujem vrlo dobro. Vikao sam samo zbog toga, što ste vi gluve...
SVE: Mi?
ŽARKO: Ta da, tako mi je gospodin kazao. (Pokazuje na Srećka, koji se smije).
SVE: Srećko?
ŽARKO: On glavom.
SREĆKO (kroz smijeh): Ja sam htio malo komendije.
STEVIĆKA: O lola jedan!
MILIĆKA: I nama je to isto za vas kazao.
STEVIĆKA: To je bezobrazno!
MILIĆKA: To je gadno!
STEVIĆKA: To se ne može tako otrpiti. (Srećku) Napolje!
MILIĆKA: Skidaj se s očiju! (Guraju Srećka).
SREĆKO: Govorite vi što hoćete, ali meni opet ostadoše obje. (Ode).
ŽARKO: A meni će te dopustiti da se udaljim. Hvala vam na prijateljskom dočeku. Zbogom!
SVE (hladno): Zbogom... (Žarko ode). (Milićka i Stevićka stoje jedna prema drugoj pa se gledaju).
STEVIĆKA (nakon male počivke pristupa Milićki): Prijo!
MILIĆKA: Prijo!
STEVIĆKA: I mi se posvađasmo...
MILIĆKA: Zbog budalaštine...
STEVIĆKA: Oprosti, prijo.
MILIĆKA: Oprosti ti, prijo. (Grle se).
STEVIĆKA: Od sada ćemo valjda biti pametnije. (Dragi i Nadi) A sad se i vi pomirite i to odmah...
DRAGA i NADA (gledaju se poprijeko).
MILIĆKA: A šta ću otezati! ... Ovako ćemo ih pomiriti... (Gurnu jednu prema drugoj, te se tako zagrle).
(Zavjesa pada).
|