Porasla je ruža i vihojla,
Poljepša je ruža od vihojle,
Kako naša snaja od djevera,
Ma je djever snaji govorio:
„Snajo moja od zlata jabuko, 5
Koje ti je dobro bilo s majkom,
Te si tako odviše lijepa”?
A tijo mu snaja odgovara:
„Oj, djevere, moj zlatni prstene,
Svako mi je dobro bilo s majkom, 10
Uvečer me rano lijegala,
A ujutru docna ustajala,
Hranila me medom i pogačom,
A pojila šerbet-medovinom,
Umivala đulsom od ružice, 15
Otirala sajom parangunom”.
Ali djever snaji odgovara:
„Snajo moja, od zlata jabuko,
Kad je tebi tako dobro s majkom,
Rašta ostavi milu tvoju majku”? - 20
„Rad’ ljubavi suđenog mi Ljuba”!
Milorad Radević, Miodrag Maticki: Narodne pesme u Srpsko-dalmatinskom magazinu, Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, Novi Sad * Beograd, 2010., str. 106-107.
