Popijem je krišom...

Popijem je krišom... Pisac: Hristina Ristić

Baš kad pođe suza iz mog mladog oka,
— Beše rana teška, teška i duboka —
Priđe bliže ponos pa mi strogo šanu:
„Vrati natrag suze, ne daj im da kanu,
Pogle, samo, tamo! Vidiš one stvore?
Spremno drže jezik da te ogovore,
A pogled im uprt milo, začikljivo,
Mereć’ tvoje lice zlobno, ispitljivo!
Gurni natrag bole, u to srce dole,
Saputaj i njega lancem tvrde volje,
Pa neka ih tamo u dubini duše
Neka besne silno, nek ti život ruše,
Nek i razum stari na njih kletvom sune,
Neka te i ljubav i mladost prokune —
Ali... samo sada ne daj im se čuti:
Nemoj zaplakati, nemoj uzdanuti.
Telo ti je slabo, jest, žena si samo,
Ali mi smo ovde, da ti pomoć damo,
Pogle, samo šta ti tvoja duša prati
Da joj tvoje srce to k’o pesmu vrati”.
I kad mi se usna slatko nasmejala,
Suze sam joj krišom za napitak dala,
Al’ onima tamo bole da ne javim
Već da u samoći ljubav tam’ udavim,
I od toga dana meni slatko prija
Kad mi suza bola s trepaka zasija,
I od toga časa često puta biva
Da se moja suza u osmeh razliva.
Ja je takvom volim. Od nje se ne branim
Popijem je krišom pa ponos nahranim.

Junija

Izvor

1895. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina 10, broj 12, str. 178.