Polažajnik
Tamna nojca širi krila,
Pa kako se natkrilila,
Pod zvezdama neba plava
Milinom je zatreptala.
A s visina,
Sa planina,
Preko polja,
Snežnih dolja,
Anđelak se jedan slazi,
Kosicu mu zvezda kiti,
Snežnim drumom žuri, hiti,
Hoće ljude da polazi.
A s krovova zavejanih
Dimnjaci se puše veće,
I anđelak veso, čio,
Kroz ulice, eno, leće;
Sve od doma
Pa do doma.
Pozveckuje,
Poklikuje:
„Domaćice Hrišćanine!
Otvaraj mi teška vrata,
Evo ide Božić, bata;
Sa istoka zvezda brodi
Hristos nam se jutros rodi!“
Na ognjištu puno žara,
On badnjakom vatru džara;
A varnice
Jatimice,
Zasvetlele,
Poletele,
Pa ko da su zlatne zvezde
Kroz garavi dimnjak jezde.
A anđelak, prepup milja,
Sa stolice,
Tronožice,
Domaćina blagosilja:
„Kol'ko zlatnih varničica
Tol'ko sretnih godinica
Domaćine Bog ti dao!
U domu ti sreća stara
Nad ognjištem carovala!
Varničice,
Žeravice,
Leti, leti,
Na dan svetli;
Sretno dome s domaćinom!
Kapala ti loza vinom!
U torovi stado milo
Da Bog da se hiljadilo!
U polju ti šeničica,
U gradini košničica;
Iz košnice čele mile
Sunašce ti zamrežile!
Čele male
Zazukale,
Pa su letom popevale:
Domaćice,
Svetlo lice!
Ustaj gore,
Meti dvore;
Preko polja,
Rosnih dolja,
Preko reka,
Iz daleka,
Eno taman oblak leti;
To nebio oblak kleti,
Veće kita od junaka
(Želiće ih majka svaka)!
Zlatne toke pozveckuju,
A junaci poklikuju:
Pred kućom ti niklo cveće,
A po cveću tiho šeće
Zlatna tica
Paunica;
To nebila paunica
Veće mila devojčica;
Zlatnom žicom vezak veze,
Sve darove
Za svatove,
A uz vezak peva mila:
Lakše, lakše, đuvegijo,
Povi tvoja siva krila,
Dokle babo streju digne,
Da se pod nju junak skloniš,
Da mi perja ne polomiš!
Varničice,
Žeravice,
Leti, leti,
Na dan svetli,
Danas sreća svima hodi:
Hristos nam se jutros rodi!“
I ves’o anđelak iz doma se diže
Božitnje kolače na povesmo niže,
Kroz ulice leti pa dečicu budi:
„Ustanite, deco, sneg je pao svudi!
Rodio se božić potecite samo,
Da ga novim snegom ljucki izgrudamo.“
A iz doma deca žure,
Kroz ulice lete, jure:
„Kamo božić? Eno, eno,
Za onaj se brestak skrio
Grudava je nakupio!
Nepuštajte njega tamo,
Da ga dobro izgrudamo!
A kada mu dosta bude
Pozvaćemo Božić Batu
Na brdašce ono tamo
Da se skuna tociljamo !“
I za čas ga mala deca opkoliše,
Grudvicama snežnim sad ga okupiše;
Veseli anđelak čas napred poleti,
Čas ga grudva stigne, sad opet preleti,
A sad, eno, grudve lete oko njega,
Kosice mu pune božitnjega snega!
Siromah anđelak u čudu se nađe
Kakva li ga napast od dečice snađe,
Ručicama baca onaj snežak beli,
Gone ga dečaci, čili i veseli!
Pa već kad se umorio,
A sa crkve na jutrenje
Jasno zvono zazvonilo;
On odlete svetom hramu,
Gde s’ pobožna pesma vije,
Od potere da se skrije.
A u hramu trepte sveće,
Kao zvezde sa visina,
A molitva sveta leće
Božijega zdravi sina.
I anđelak mili izmeđ ljudi prođe
Nad oltarom svetim veseo se diže,
Pa dokle se pesma nebu uznosila
On radostan dare polažačke niže!
.jpg)
