Pokondirena tikva/8
| ◄ Позорје 7. | Pozorje 8. | Позорје 9. ► |
Pozorje osmo
JOVAN uniformiran, PREĐAŠNjI
JOVAN: Evo me, majstor-Mitre!
MITAR: O, časni te krst potro; koji te đavo nagrdi?
JOVAN: Majstor-Mitre, pazite s kim govorite! Ja nisam više Jovan, nego Hanc, Žan, ili ako to ne možete da upamtite, Johan. Koji me šegrtom nazove, onaj je propao od moje gospođe majstorice.
MITAR: Tvoja je majstorica sasvim poludila.
JOVAN: Dosta je i bila pametna.
MITAR: Pa kud je sad otišla?
JOVAN: Da joj čitaju molitvu.
MITAR: I ona ti je zapovedila da se tako obučeš?
JOVAN: Dakako. Ja sam njen pedinter. Sad moram sve drugojače urediti nego što je dosad bilo. Vidite ovaj orman? Napolje s njime, mora soba biti prazna, zašto kažu da ljudi od mode sve prazno u sobi imaju. Vidite ovaj zid? Tu ćemo poređati neke golišave ljude i frajle s razdrljenim grudima i s nekim klobucima na glavi, gde se na pauni voze. Kreveti moraju doći nasred sobe uspored, i to jedan za goste, a drugi za majstoricu. Ova polica,..
MITAR: Dosta, imena ti božja, prevrću mi se creva. Šta je ta žena naumila? Hajde, Evice, od jeda neću moći čitav dan jesti (odu).
JOVAN: Idite vi, Jovan je opet od vas sviju najpametniji. Ančichen, opet; Ančice (odškrine lagano vrata), Ančice! ... Jao! Evo mi majstorice!
|