Pokondirena tikva/5
| ◄ Позорје 4. | Pozorje 5. | Позорје 6. ► |
Pozorje peto
ANČA, PREĐAŠNjE
ANČA: Majstorice!
FEMA: Kakva je ovo svinjaruša! S njom nije vredno ni razgovarati (pređe k ogledalu i počne nameštati kosu).
ANČA: Majstorice!
FEMA: Uh, mora čovek u nesvest da padne (sedne na stolicu).
ANČA: Majstorice, šta ćemo za ručak?
FEMA: Uh! (strese se.)
ANČA: Majstorice!
FEMA: Ja! Zaboga! (Treska se na stolici).
ANČA: Majstorice, vami je zlo?
FEMA: (đipi): Ta, skote ženski, što si ti, ta dokle ćeš me jesti? Kakva sam ti ja majstorica, valjda ti činim opanke?
ANČA (zagleda se u nju).
FEMA: Dobro me gledaj, glupavko jedna, šta nalaziš majstorsko kod mene? Jesam li obučena kao firškinja?
ANČA: Pa kako hoćete da vas zovem?
FEMA: Ja da ti kažem, ti nisi služila kod noblesa?
ANČA: Oprostite, ja nisam znala šta vi zahtevate.
FEMA: Dobro, neću ni ja za vas znati. Vuci mi se ispred očiju!
ANČA: A šta ćemo za ručak?
FEMA: Kuvaj makar kremenja kad si takva drolja!
ANČA (u polasku): (Međer je moja majstorica sasvim izgubila pamet!) (Otidne.)
FEMA: Urediću ja drugojače moju kuću, neće se meni takav saueraj praviti. Idi mi zovi Jovana! (Evica otide.) Prokleti paorski rod, što je naučio, naučio; ne zna osećati kako je lep nobles.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|