Покондирена тиква/4
| ◄ Позорје 3. | Позорје 4. | Позорје 5. ► |
Позорје четврто
ЕВИЦА, ПРЕЂАШЊА
ЕВИЦА: Ево ме, мајко!
ФЕМА: Опет она "мајко"; чујеш, девојко, немој ме једити! Каква мајка? Гледај ме у образу, мислили би људи да сам ти млађа сестра. Учи се по моди говорити: Мамице, мамицхен, или ако хоћеш сасвим француски, мама, а немој довека бити паорка, као твој ујак ... Чујеш, Евице, да ти јошт једну кажем (узме је за руку). Сад треба да се свега оставиш; на род да заборавиш, и само своју срећу да гледаш, Сутра ће те један први вилозоф просити.
ЕВИЦА: Филозоф!
ФЕМА: Дакако. Него сад иди, па се набели и нарумени, да би се пређе у тебе заљубио, разумеш ли?
ЕВИЦА: А мој Василије?
ФЕМА: То је несрећа! Ја јој говорим о првом господину, а она хоће свињара. А, нећу се ја много ту с тобом резонирати. Кажи коми фо!
ЕВИЦА: Шта је то коми фо?
ФЕМА: Таки кажи коми фо или ће ти пући одмах глава.
ЕВИЦА: Коми фо!
ФЕМА: Ако сваки дан двадесет реди не чујем од тебе ову реч, ниси моја кћи. Нећу ја непотковану краву да имам, него девојку од моде.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|