Pokondirena tikva/22
| ◄ Позорје 2. | Pozorje 3. | Позорје 4. ► |
Pozorje treće
MITAR, PREĐAŠNjE
FEMA: Uh, uh! Opet mi dolazi na vrat (metne maramu na nos).
MITAR: Bogati, Femo, došao sam da te pitam šta si poludela te praviš komendije po kući. Šta si se narogušila kao patak na kišu, je l' to lepo, što činiš je l' to pametno?
FEMA (Sari): Je l' te da smrdi ovaj?
SARA: (metne maramu na nos): Vrlo. Ko vam je to?
FEMA: Moga brata kočijaš.
MITAR: Šta ste zapušili noseve, kanda ste se uvonjale. Govori što te pitam ili ću drugojače početi.
FEMA: Komi fo! Komi fo! Ovde se samo po modi govori.
MITAR: O, đavo ti odneo i tu modu! Kakva te moda snašla, nesrećo, kad ti stoje ruke ispucane kao panjevi. Ko te vospita na modu? Valjda što si služila? Sram te bude! Obajgoro jedna, lepu si mi čest učinila, i celoj familiji. Dobila si krasnog muža, pak ga nisi znala čuvati nego si ga donde čangrizala i jela dok se nije sdoksao.
FEMA: (Sari): Sin sunzer, ser tuzer.
SARA: Uj!
FEMA: Seper se lepr.
SARA: E bien!
MITAR: Bre, ako uzmem toljagu, sad ću ti dati sepr lepr, te ćeš se krstiti. Krmačo jedna, obezobrazila si se kao vaška!
SARA: Fidon! Ovaj je gori gurbijan nego prvi
FEMA: (đipi): Ta ja neću ovo u mojoj kući trpiti. Ko si ti, šta tražiš ti ovde? Marš iz moje sobe, hinauz, marš, aport!
MITAR: Šta, ti ćeš me još isterati? A ne znaš li, nesrećo, kad nisi imala šta jesti, nego si se oko mene kao kučka šunjala?
FEMA: Što sam bila, neću da znam, ali što sam sad, to ti ne možeš biti da ti se još jedanput nos poduži. Marš, Ja te ne pripoznajem za moga brata
MITAR: Ja te opet tražim. Zaista, veliku mi čest i praviš! Samo sam došao da uzmem onu devojku, pak onda kad zapitam za tebe, možeš se pofaliti.
FEMA: Sižer, tužer, ti ćeš moju devojku uzeti?
MITAR: Nego šta, da je načiniš takvom kao što si ti?
FEMA: Kakva sam, takva sam, za sebe sam, i ona je moja, videćeš ko se sme usuditi odvesti je.
MITAR: Da vidim smem li ja.
FEMA: Samo je dirni.
MITAR: Samo pristupi, pa ću ti obadve noge prebiti, nesrećo jedna. (Otide.)
FEMA: Pogani paorski rod, nikad me neće bog od njega kurtalisati.
SARA: To je veliko gurbijanstvo!
FEMA: Došao da mi vodi devojku, načast mu, nije ni ona bolja od njega. O, moj dragi? Lako ću ja bez vas živeti, ali kako ćete vi bez mene Doći će vreme, ljubićete vi mene u ruku i molićete da vas poznam. Marš, takvo đubre meni ne treba!
SARA: Šarmant, šarmant!
FEMA: Šta vam se čini, jesam li ga lepo ispratila?
SARA: Komi fo! Meni se činilo da moju groficu gledim. I ona je imala običaj katkad ljutiti se, ali to joj je tako lepo stajalo, tako lepo, ja vam ne znam kazati.
FEMA: Komi fo! Ne bi li dobro bilo malo proći se dok kafa gotova bude.
SARA: Šarmant, vi vrlo lepe ainfele imate. Alaboner! To će biti komocija vrlo prijatna za jauzn. Dakle izvol'te. (Otvori vrata.)
FEMA: Molim, vi ste gošća.
SARA: Vi ste blagorodni.
FEMA: Molim!
SARA: Molim! (U smešnom komplimentiranju obadve najedanput iziđu.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|