Pokondirena tikva/18
| ◄ Позорје 8. | Pozorje 9. | Позорје 10. ► |
Pozorje deveto
RUŽIČIĆ sam
Kleči preda mnom? Kleči, Ledo, tako muza svoje ljubimce dižet, tako ih slavom uvenčava. No zašto ja ne bih neisčerpajemi istočnih otvorio i slavjanskim jezikom duh zemnorodnih u voshištenije privodio? ... Zdravstvuj, zemlje, raznimi preizpeštrena cvetmi; blažen vsjakij v perseh tja nosjaj. Gdje jesi, vozljubljenaja Ledo, da uzriši kakovi šećer voznositsja vo jazicje ljubjaščago tja ženiha. No da ugledaju kakovi mnje dar prinela. Čto jest sije? Burmutica, nepotrebna mnje; ne dostojit bo visokoparjaštemu pjevcu burmut šmerkati, poneže ni jedina muza to že sotvori. Sej sat da budet soputnik mislej mojih ... No čto glagolju? Potrebno jest da sočinu jedinuju pjesn k prestojaštemu toržestvu; i poneže pjenjazi ne imjeju, da pojdet sej sat u zalog, da bih vozmogl pečatiti sej epitalamium. Sije da budet i so burmuticeju.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|