Pokondirena tikva/predgovor

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

◄   Насловна PREDSLOVIJE ДОДАТАК   ►

PREČASTNjEJŠEM GOSPODINU SAMUILU MAŠIREVIČU ARHIMANDRITU S GEORGIJEVSKOM SVOM PREDRAGOM PRIJATELjU POSVEĆENO


POSVETA


Kad bi moja knjiga bila
Ljupka kano lice tvoje,
I svu skromnost u se vlila,
Koja krasi nravi tvoje,


Kad bi moja knjiga bila
Čista kano srce tvoje,
Kad bi sladost pribavila,
Koju nose reči tvoje, -


Jamačno bi ista važnost
Čitatelju nju dostigla,
Koju dela tvoja sjajnost
Jest pred svetom sebi digla


Što mom slogu nedostaje,
Nek popuni tvoje ime,
Često krin i čičku daje
Cenu kad se druži s njime.


PREDSLOVIJE


Šta su ovi naši spisatelji naumili? (Čuje se glas u društvu gdi se karte dele, ili čaše cede, ili se uz muziku igra). Ne dadu nam ni danuti, nego knjigu za knjigom.

Kakvo je opet ovo čudo: Pokondirena tikva! - Pokondirena tikva, gospodo moja, jest, tako zavemo veselo pozorište koje sam ja dolu nižajše potpisani sočiniti ščastije

imao za vašu, ako soizvolite čitati, kako polzu, tako i zabavu. - "Zabavu? Ha, ha, ha! - To će biti unterhaltung? Hi, hi hi!" - Ja znam, moje visokopočitajema

gospože, da bih pet puti više prenumeranata imao da sam objavlenije na kakav vseopšti bol izdao nego na Pokondirenu tikvu, ali što ću kad me je stroga sudbina na

knjigopisanje opredelila. - "Gospodin spisatelj, nemojte vi biti tako oštrljatonosati, zašto ako vas počnemo mi salva veni žene kritizirati, nećete se znati ni vi ni vaša

knjiga, jer mi ako i na bal odlazimo, opet zato pamet ne gubimo." - S oproštenjem, gospože, moje namerenije nije bilo vređati, jer ja sam naučio razliku praviti između

crnog i belog, ali opet mi zato, gospože, zameriti ne možete što velim da je uvek bolje čitati kakvu poleznu knjigu nego na bal ići; jer se na balu mlogo protivu

sostava tela čini, tamo se preko mere igra i skače, ne spava se celu noć, bogzna šta se još dogoditi može, koje neugodnosti čoveka pri čitanju kakve knjige otud napasti

ne mogu. - Gospodin ferfaser!" - "Na službi, frajlice!" - Jednu reč na uvo: Ali, um Gotteswillen' g. ferfaser, šta su vam devojke i žene skrivile te toliko na njih

atakirate? Tako ste nas u pređašnjem vašem delu napali s Jelicom, a sad nam opet Femu predstavljate. Ko vas je postavio arendatorom? Vi znate kako je u vama kad vam ko

vaša suvoparna sočinenija kritizira. A što na modu vičete, sami se izdajete da vam je plitak mozak, jer kad bi se i vi sad onako obukli kao što se vaš ded nosio, šta

mislite, da l' bi vam se i vrapci smejali?" - Moja lepa frajlice, žao mi je što ste mene radi ta vaša mala ustanca zaoštrili. Ja na modu nimalo ne vičem, nego na

zloupotreblenije, na preterivanje ili, kako vi zovete Ubertreibung. To je, frajlice, ono što se iskorenjivati mora i što ja oporočavam, a ne moda. Što se pak Jelice i

Feme tiče, i tu mi zameriti ne možete, jer ja činim moju dužnost. Vidite, frajlice, ja dođem, na primer, k vami na posješčenije, vi mi taki počnete uši nabijati kako

vas je šnajder prevario, nije vam načinio haljinu po poslednjem žurnalu. Kako se onaj i onaj grubo pokazao, u komplimentu dva prsta falio od mere; kako je neka

drugarica na balu nameštala lokne, u igri izgubila takt, i ovakove stvari tisućama. Na ovakav razgovor šta znam drugo raditi nego smejati se, a smejati se bez vas,

bilo bi od mene grubijanstvo; moram i vas, kao što vi zovete, unterhaltovati, i tako, unterhaltujući vas i prepovedajući što sam kojegde čuo i vidio, izilazi

Pokondirena tikva. Je l' tako, gospodična?


U Vršcu, 1830. Vaš sluga,


Sočinitelj


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 164 godine.