Poznavanje Crkve ili obredoslovlje 0
| Poznavanje Crkve ili obredoslovlje Pisac: Teofilo Stevanović |
Uvod→ |
U drugoj polovina ovoga stoleća, srpska književnost koračala je gigantskim koracima. U svima granama njenim napredovala je i razvijala se skoro uporedo. Pa i naša crkvena književnost prema okolnostima, u opšte, može se reći, nije mnogo izostala od svetovne književnosti.
U ovome najveća zasluga pripada Njegovom Visokopreosveštenstvu, Arhiepiskopu beogradskom i Mitropolitu srpskom gospodinu Mihailu. On je najviše radio i uradio ne samo u nas, u Kraljevini Srbiji, nego u celome Srpstvu. Njegov obilat, raznovrsan, ozbiljan i za crkvu srpsku, sveštenstvo i ceo narod Srpski koristan rad, blagotvorno će utecati, pomagati i oduševljavati sve, kojima je draga sveta crkva i vera pravoslavna — vera Srbinova, za koju stari naši krv svoju prolevaše, za nju život svoj žrtvovaše i nama je u amanet ostaviše. Njegovi radovi uvek će krepiti i snažiti i potomstvo naše, da ne klone u borbi svojoj za ime svoje, svetu svoju veru pravoslavnu, za milu nam narodnost srpsku. — Mitropolit srpski g. Mihail, taj mnogoplodan pisac i neumoran delatelj u vinogradu Gospodnjem, — upravo je tvorac naše srpske crkvene književnosti.
Jedino se opažala i opaža praznina i oskudica u spisima tumačenja bogoslužbenih obreda, molitava i crkvenih utvari. Mislimo, još 1860. g. kako je štampano „crkveslovije ili liturgika“, što je za učenike bogoslovije napisao Nj. V. Mitropolit g. Mihail, do danas ovako opširno složeno, sistematski uređeno delo o poznavanju crkve, i njenih obreda, u nas nije izašlo. A kolika je religiozna korist od unutrašnjeg poznavanja crkve i njenih utvari; od razumevanja bogoslužbenih obreda i molitava, i koliko, sve to, utiče, razvija i utvrđuje pobožnost i predanost crkvi kod verujućih, izlišno je i dokazivati. Naš je narod, na žalost, malo, da ne kažemo nimalo, upoznat sa crkvom i njenim obredima, a to i jeste jedan jak uzrok, što je ovako opala pobožnost u našem narodu, i što je njeno mesto zauzela ravnodušnost i antipatija prema svemu onom, što je crkveno — „što miriši na tamnjan“ — kako se mnogi izražavaju.
S toga, a po želji mnogih ne samo sveštenika i učitelja, mojih bivših đaka, nego i mnogih pobožnih građana, rešili smo se, da svoje lekcije, koje smo, — kao predavač u Bogosloviji, a docnije i u niškoj učiteljskoj školi i gimnasiji, — obrađivali: oštampamo pod imenom: „Poznavanje crkve“ ili „Obredoslovlje“.
Živeći u Rusiji sedam godina i putujući prošle dve godine po sv. Gori i dalje na Istoku po svima svetim mestima, — mi smo svuda obraćali pažnju čak i na najmanje razlike i osobine u crkvi i pri bogosluženjima, i kad smo što primetili da nije po propisu i pravilu, odmah smo tražili objašnjenje od dotičnih: za što tako rade?
O svima, dakle, tim razlikama i osobinama, mi smo marljivo vodili pribeleške, pa za to smo, kako sve te razlike, kakvih ima u kojoj crkvi, tako i pojedine nepravilnosti, koje smo u našoj crkvi i kod naših sveštenika primetili, u ovom delu izložili, kritički propratili i, na osnovu propisa i pravila, kazali i dokazali: kako treba da bude i da se vrši. I prema ovome držimo, da smo u nekoliko odgovorili želji braće sveštenika, koju iskazivahu na godišnjim svešteničkim skupovima, o jednoobraznom vršenju obreda. Iz Poznavanja crkve, dakle, saznaće svaki sveštenik i svaki onaj, koji se interesuje crkvom i njenim bogosluženjem, kako treba pravilno vršiti, pa tako svaki neka i vrši, a da se ne oslanja toliko na nasljeđenu praktiku, koja je, međutim, nepravilna i stoji u protivnosti sa duhovnim značenjem obreda.
Sve, dakle, što se pokazalo za potrebno, da u ovu knjigu uđe, mi smo uneli, kako smo umeli i znali napisali i uredili, i držimo da smo zadaći za dosta odgovorili. Istina, možda će nam kogod po nešto i u mahnu upisati; ali svako takvo mesto, kome bi se mahna mogla pripisati, ima i svoga uzroka što je tako, a nije drukčije.
Napominjemo ovde i to, da „Opis velikoposnih n vaskršnjih svečanosti u Jerusalimu“, koji se u 27. tabaku naše knjige dole u primetbi spominje, nije štampan na kraju ove naše knjige, zato, što se ta radnja dešava samo u Jerusalimu, dakle oblasna je, i ne spada u opšte poznavanje crkve i njenih obreda, kakvim se naša knjiga bavi. Taj opis oštampan je u „Hrišćanskom vesniku“ str. 204. u V. i VI. svesci 1894 god.
Kakvim smo se izvorima služili, pri pisanju ovoga dela, videće poštovani čitaoci iz samoga dela pri čitanju.
Na sv. Nikolu, 9 maja 1895 god.
Manastir Gornjak.
iguman
Hadži Teofilo Stevanović